Pozabavićemo se pred odmor na moru, planini, pred polazak u školu ili vrtić – očekivanjima kao “ubicama” dobrog raspoloženja, provoda i sreće.
Piše: Snežana Golić, pedagog
Realna i nerealna očekivanja su okidač za sreću, svađu, tugu, povlačenje, isticanje… Začin su svakog odnosa, a posebno važna u odnosima sa decom.
Kada je napredak i razvoj dece u pitanju, pronaći mesto “malo iznad” trenutnih mogućnosti je najvažniji zadatak. To nije lako, ali je vredno truda i pažljivog praćenja jer je preduslov zdravog razvoja.
Ali, pozabavićemo se pred odmor na moru, planini, pred polazak u školu ili vrtić – očekivanjima kao “ubicama” dobrog raspoloženja, provoda i sreće.
Jedan tata krenuo je sa malom decom u kafić i poneo da čita novine. Gotovo sigurno je da će deca iz njegovog ugla biti “nemoguća”. Problem je u nerealnim očekivanjima kojima tata teži i naravno ne uspeva, što ga frustrira.
Slika odmora sa reklamnih postera i fb profila je potpuno jasna realnim roditeljima. Oni znaju da je to par minuta osmeha između reda plača, ubeđivanja, jurcanja, padanja i ljubljenja. Ali ima i roditelja koji na moru, sa malom decom, očekuju da će pročitati knjigu, naspavati se, uživati “za svoj groš”. Takvi se sa odmora vraćaju nervozni. Ponovo nerealna očekivanja.
Adapracija na vrtić. “Naše dete voli društvo, lako će se adaptirati”. U vrtiću je režim male vojske, očekujte negodovanje. Ako nekim čudom izostane, radujte se, ali ipak se pripremite na jutarnje “nećuuu u vrtić” rasprave. To će smanjiti tenziju, pritisak i grižu savesti zbog odluke da dete u vrtić krene. Realno, svaki početak je težak, pa i taj.
“Moje dete je samostalno”, ali gle čuda, potrebna mu je pomoć kada krene u prvi razred. Očekujte da ćete i vi dobiti novu ulogu i obavezu, za početak. Možda i nećete, ali očekujte da hoćete.
Dve drugarice se dugo nisu videle. Od silne želje da se ispričaju, nadaju se nerealnom- deca će se igrati, neće nas prekidati. Možda neće, ali 99% da hoće.
I tako dalje, i tako dalje…
Očekujte realne doze opuštanja uz decu i to ćete i dobiti, radovati se i ceniti. Sve preko toga će morati da sačeka da deca malo odrastu… najverovatnije!
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Iskrena ispovest mame: Evo kako je zaista kad imate jedinca
Piše: Martina Friganović U jednoj od prošlih kolumna pisala sam o svojoj odluci, još uvijek ne definitivnoj, da ostanem na jednom djetetu. Dok još uvijek promišljam i razmišljam o eventualnom...
Kafić ili dečiji vrtić?
Evo divne prilike da se zamenjuju teze, da se bonton i sentiment nadmeću ko je bitniji, da oni koji imaju DECU smatraju da se samo zahvaljujući njima kugla zemaljska okreće,...
Kad čujem rečenicu „MENE MOJA DECA NE LAŽU“, moj regularni pritisak 90/60 skoči na 140/90!
DECA NE LAŽU! Koliko puta ste u životu izgovorili ovu rečenicu? „MENE MOJA DECA NE LAŽU!“ Nekad s naglaskom na „mene“. Nekad s naglaskom na „moja deca“. Ali, da ne...
Mama kako uvek znaš da li je to pčela ili muva?!
Jovana Bila Dubaić Dečija radoznalost Deca su po prirodi radoznala. Postavljaju milion pitanja na sat. Često nam je to dosadno, a smišljanje odgovora naporno. Ali, važno je da ne sputavamo...
Nema komentara.