Uz svu ljubav prema decu i sav onaj stres koji nastaje usled težnje ka idealnosti svoje uloge, roditelji lako pogrešno protumače šta ta uloga ima za cilj.
S prvim sunčevim zrakom koji im pogladi lice, ona otvaraju kapke. Ustaju uz kukurikanje pevaca iz dvorišta. Pravo iz kreveta izlaze na travu. Dišu, trče, vrište. Grle psa ili macu, započinju igru koja traje do polaska u školu, a nastavlja se kad se vrate. Tu su i deca iz komšiluka s kojima igraju jurke, žmurke, fudbal. Živela sloboda!
Kreativnost, inteligencija, originalnost, kritičnost, stvarno obrazovanje, nisu vrednosti koje su od koristi u današnje vreme. Sve one smetaju prosečnom građaninu da napreduje.
Kreativnost je...
Roditelji koji su spremni da uđu u detetovu igru, ne kao vođe, nego kao pažljivi saputnici, postaju saveznici u njegovom emocionalnom svetu. Kroz nežna, otvorena pitanja mogu dobiti uvid u ono što se dete doživljava iznutra.
Kroz upečatljive scene, songove i ples, publika svedoči kako se nerealna, nesvesno nasleđena i često besmislena očekivanja uvlače u porodični i društveni život i oblikuju odnose između baka, mama, ćerki — ali i sinova i očeva.
