„Ljude je moguće ‘provlačiti’ kroz digitalnu fotokopir mašinu i zloupotrebljavati ih na razne načine, a ja to ne prihvatam, rekao je nedavno danski ministar kulture Jakob Engel-Šmit za Gardijan, nakon što je Danska uvela izmenu zakona o autorskim pravima, kako bi ljudi mogli da polažu prava na sopstveni izgled.
„Ovim predlogom zakona jasno poručujemo da svako ima pravo na svoje telo, glas i crte lica – što, izgleda, trenutno zakon ne prepoznaje kao zaštitu od generativne veštačke inteligencije”, dodao je.
Deepfake sadržaji predstavljaju ozbiljan problem koji fundamentalno menja način na koji doživljavamo stvarnost.
Ova tehnologija koristi veštačku inteligenciju i mašinsko učenje za kreiranje lažnih ili manipulativnih video i audio zapisa, koji izgledaju i zvuče kao stvarni. Naziv „deepfake” dolazi od kombinacije dva termina: deep learning (duboko učenje), što se odnosi na napredne tehnike mašinskog učenja, i fake (lažno), jer ove tehnologije omogućavaju stvaranje iluzije da se nešto zaista dogodilo, iako nije.
Dipfejk tehnologija koristi algoritme kao što su generativne suparničke mreže (GANs) da bi stvorila vrlo uverljive simulacije lica, glasova ili čak celokupnih scena u filmovima ili video zapisima. Pomoću deepfake-a, na primer, možete „postaviti” lice jedne osobe na telo druge osobe ili koristiti snimljeni glas da izgovori nešto što ta osoba nikada nije rekla.
Poznate osobe su često žrtve ovih manipulacija. U industriji zabave, takođe, ova tehnologija se koristi za „oživljavanje” glumaca koji su preminuli ili za digitalnu rekonstrukciju likova.
Ponekad se koristi i u političke svrhe, kako bi se napravili lažni govori ili izjave u situacijama koje mogu uticati na mišljenje javnosti.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Zašto je dipfejk opasan
Iako deepfake može da bude korišćen u kreativnim projektima, njegova upotreba za obmanu i manipulaciju postavlja ozbiljna pitanja o etičnosti, bezbednosti i privatnosti.
Ljudi bivaju zlostavljani, ucenjivani, pa čak i lažno optuženi za zločine koje nisu počinili. Sam softver ne možemo više da zaustavimo – taj voz je odavno prošao. A obični ljudi nemaju sredstva da se sudski bore protiv deepfake snimaka, piše Gardijan.
Rešenje, kako pokazuje i danski primer, jeste da se lični izgled uključi u zakon o autorskim pravima.
Predlog zakona jasno definiše neovlašćenu digitalnu reprodukciju, posebno ciljajući „veoma realistične digitalne prikaze osobe, uključujući njen izgled i glas”.
Vlada Danske planira da predlog zakona iznese na javnu raspravu pre letnje parlamentarne pauze, a formalno usvajanje očekuje se na jesen.
Prema ovom novom okviru, građani Danske bi imali zakonsko pravo da zahtevaju uklanjanje neovlašćenih dipfejk sadržaja sa interneta. Takođe, imali bi pravo na nadoknadu štete u slučajevima zloupotrebe digitalno rekonstruisanih umetničkih performansa. Parodije i satirični sadržaji ostali bi izuzeti iz zabrane.
„Digitalne platforme koje se ogluše o zakon suočiće se sa ozbiljnim finansijskim kaznama, a moguće je i uključivanje Evropske komisije. Zato verujem da će tehnološke kompanije ovo shvatiti vrlo ozbiljno”, dodaje ministar Engel-Šmit, ističući da Danska planira da iskoristi svoje buduće predsedavanje EU kako bi promovisala slične zakone širom Evrope.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Autorska prava kao rešenje
Autorska prava tradicionalno štite konkretna kreativna dela, a ne ideje, činjenice ili identitet osobe.
Vaš glas, lice ili identitet nisu automatski zaštićeni autorskim pravima – osim ako nisu deo konkretne kreacije (npr. pesme ili fotografije).
Problem je što trenutno, samo slavni i bogati imaju mogućnost da se bore protiv zloupotrebe svog lika i glasa. Skarlet Johanson može da ukloni deepfake svog glasa jednostavnom objavom na mrežama i pretnjom tužbom. Isto važi za Obamu ili Ronalda.
Međutim, kako kaže Tom Grejem, direktor kompanije Metaphysic, obična osoba nema taj luksuz – osim ako ne može da se pozove na DMCA, zakon koji obavezuje platformu da se brzo uklanjaju sadržaji koji krše autorska prava u SAD. Tada, platforma poput YouTube-a mora da reaguje.
Metaphysic je kompanija koja je napravila viralne dipfejkove Toma Kruza i sarađivala sa brendovima poput ABBA, Toma Henksa i Elvisa na legalnim digitalnim klonovima.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Zaštita ličnog AI avatara
„Po zakonu, ne možete da dodelite autorska prava nečemu što nije delo ljudske kreativnosti”, kaže Grejem. „Dakle, ne možete zaštititi sebe – jer vi niste delo. Ali, ako stvorite digitalnu verziju sebe putem AI, to možete da zaštitite”.
On predlaže da svako može da kreira svoj AI avatar – digitalni lik koji izgleda identično stvarnoj osobi – i da upravo taj avatar dobije autorska prava. Na taj način, ako neko zloupotrebi vaš digitalni lik, to će se tretirati kao kršenje autorskih prava.
On je već podneo zahtev za zaštitu svog AI avatara kod američkog Zavoda za autorska prava, sa sistemom koji osigurava „ljudsku kontrolu” u svakom koraku procesa. Korisnik mora ručno da odabere kadrove, selektuje video materijal i time unosi dovoljno „ljudskog doprinosa” da bi se kreacija smatrala autorskim delom.
Da, zvuči komplikovano – i jeste. Zato je dansko rešenje direktnije i pristupačnije, jer građanima odmah dodeljuje prava na sopstveni digitalni lik.
Ako EU zakonodavci isprate predlog Danske, to bi moglo da označi početak nove ere digitalne zaštite identiteta.
@smartworkai 🚨 This is important for your safety online: AI Deepfakes are getting even better. This is VASA-1 from Microsoft. #artificialintelligence #onlinesafety #techtok #ainews #techethics #aiethics #ai2024 ♬ original sound – Celia | AI Education & Tips
Izvor: magazin.politika.rs
