Oslanjajući se na školske ocene u potrazi za "perspektivnim" zanimanjima i aktivnostima, dete često provodi vreme u okruženju koje nije adekvatno i inspirativno za njegov pravilan i srećan razvoj.
Poznate osobe su često žrtve ovih manipulacija. U industriji zabave, takođe, ova tehnologija se koristi za „oživljavanje” glumaca koji su preminuli ili za digitalnu rekonstrukciju likova.
I ono najvažnije od svega ego je koren anksioznosti. On je izvor stalne napetosti, jer nikad nije prisutan. Uvek nešto planira, uvek nešto očekuje, i uvek mu nešto fali.
Naš poznati akademik Vladeta Jerotić, u svojoj knjizi „Čovek i njegov identitet“, objasnio je koje su to sposobnosti koje bi individua trebalo da razvije da bi se smatrala zrelom ličnošću.
Gabor Mate je mađarsko-kanadski lekar koji se specijalizovao za stres, traumu i emocionalna stanja. Ima iskustva u porodičnoj medicini, a posebno se bavi temama kao što su razvoj dece, autoimune bolesti, kancer, ADHD i mnogi drugi problemi.
Kada vam dete kaže da „mrzi školu“, ne morate se odmah zabrinuti. Pedagozi objašnjavaju da je normalno da se deca povremeno žale, bilo da im je dosadno, da se osećaju neshvaćeno ili se bore s društvenim odnosima u razredu.
Zabrana fizičkog kažnjavanja dece, ukidanje maloletničkih brakova i veća kontrola države nad roditeljima, samo su neke od izmena koje će doneti novi Porodični zakon. Za one koji pravila ne poštuju – slede sankcije. Da li roditelji treba da budu u strahu zbog toga?
