Oslanjajući se na školske ocene u potrazi za "perspektivnim" zanimanjima i aktivnostima, dete često provodi vreme u okruženju koje nije adekvatno i inspirativno za njegov pravilan i srećan razvoj.
Poznate osobe su često žrtve ovih manipulacija. U industriji zabave, takođe, ova tehnologija se koristi za „oživljavanje” glumaca koji su preminuli ili za digitalnu rekonstrukciju likova.
I ono najvažnije od svega ego je koren anksioznosti. On je izvor stalne napetosti, jer nikad nije prisutan. Uvek nešto planira, uvek nešto očekuje, i uvek mu nešto fali.
Naš poznati akademik Vladeta Jerotić, u svojoj knjizi „Čovek i njegov identitet“, objasnio je koje su to sposobnosti koje bi individua trebalo da razvije da bi se smatrala zrelom ličnošću.
Gabor Mate je mađarsko-kanadski lekar koji se specijalizovao za stres, traumu i emocionalna stanja. Ima iskustva u porodičnoj medicini, a posebno se bavi temama kao što su razvoj dece, autoimune bolesti, kancer, ADHD i mnogi drugi problemi.
Razgovor o školi ne bi trebalo da služi samo proveravanju ocena, domaćih zadataka i ponašanja. Njegov pravi cilj jeste da razumemo kako se dete oseća u svetu u kojem provodi veliki deo dana.
Ljudi vole da veruju da ih sposobnost razmišljanja izdvaja od ostalih živih bića. Ipak, to što raspolažemo složenim mozgom ne znači da uvek donosimo dobre odluke. Naprotiv, veliki broj mogućnosti, snažna uverenja ili stres često mogu da nas odvedu do pogrešnog izbora.
Učenici iz Srbije ostvarili su lošiji plasman na PISA testiranju u 2025. godini iz matematike, čitanja i prirodnih nauka, u odnosu na prethodnih ciklus testiranja 2022. godine
