Žan Žak Ruso (1712‒1778) je jedan od najvažnijih predstavnika prosvetiteljstva koji je imao važnu ulogu u razvoju pedagogije kao nauke zbog svog pristupa dečijem razvoju. U svom delu “Emil ili o vaspitanju” iz 1762. godine on oštro kritikuje tadašnji vaspitni sistem, naglašavajući da je dete prirodno biće i da upravo princip prirodnosti treba da bude osnovni kriterijum i polazište u vaspitanju.
On je među prvima istakao vrednost detinjstva, kao prirodnog stanja nevinosti, i ukazao na važnost dobrog vaspitanja kao ključnog elementa u razvoju čoveka.
“Biljke se oplemenjuju negovanjem, a ljudi vaspitanjem. Kada bi se čovek rodio veliki i snažan, njegov bi mu rast i snaga bili sve dotle beskorisni dok ne bi naučio njima da se služi; oni bi mu, štaviše, bili škodljivi, jer bi sprečavali druge da misle kako će mu pomoći; i prepušten sam sebi umro bi u bedi pre nego što bi poznao svoje potrebe.“
Rusoov princip prirodnosti zapravo znači da se dete rađa prirodno dobro, sa univerzalnim osobinama svojstvenim svakom čoveku. A te vrline se izražavaju na razne, individualne načine, koje treba otkriti, probuditi i razvijati. Iz principa prirodnosti Ruso izvodi princip slobode, princip ljubavi, princip aktivnosti i princip uvažavanja ličnosti deteta.
Njegovi pedagoški stavovi predstavljaju glavno izvorište ideja individualne pedagogije. Ruso je napravio obrt u tadašnjoj pedagogiji, postavljajući načelo da se u vaspitanju polazi od deteta, njegove prirode, interesovanja i potreba.
Žan Žak Ruso posebno naglašava važnost radnog vaspitanja. On je smatrao da čovek treba da radi kao seljak, a misli kao filozof.
Osnovna koncepcija Rusoovog vaspitanja uključuje:
- Vaspitanje deteta u skladu s njegovom prirodom (pedagoški naturalizam) i povratak prirodi.
- Slobodan razvoj i prirodno, slobodno vaspitanje.
- Individualni pristup detetu.
- Odbacivanje fizičkog kažnjavanja.
- Isticanje značaja umnog vaspitanja.
- Teoriju trostrukog vaspitanja, gde vaspitavaju priroda, ljudi i stvari.
- Disciplinu zasnovanu na prirodnim posledicama (dete treba da oseti posledice svojih postupaka).
- Razlikovanje između prirode deteta i odraslog čoveka.
Ruso je postavio periodizaciju u razvoju deteta:
- Od rođenja do 2. godine – doba telesne nege.
- Od 2. do 12. godine – doba razvoja čulnih organa.
- Od 12. do 15. godine – doba umnog razvoja.
- Od 15. do 20. godine – doba moralnog razvoja.
Prvi vaspitni postupci, po Rusou treba da budu samo posmatranje i pružanje prilike detetu da pokaže prirodu koju nosi u sebi. Kada upozna prirodu deteta, vaspitač može da predlaže konkretne vaspitne postupke usklađene sa njom.
Ruso posebno naglašava značaj ličnog primera vaspitača: „Pre nego što rešite da budete vaspitač, setite se, da je potrebno da i sami budete čovek, da dajete primer na koji se treba ugledati.“
 je jedan od najvažnijih predstavnika prosvetiteljstva koji je imao važnu ulogu u razvoju pedagogije kao nauke.){kind=link}