Izvadila sam zapis Draganine nastavnice srpskog Dragice Kričković iz njenog e dnevnika kad je Dragana bila sedmi razred i kad nam je bilo najteže.
Nikad je nećemo zaboraviti, kao ni razrednu, nastavnicu biologije, engleskog i sve ostale nastavnike. Mnogo će nam nedostajati naša osnovna škola. Ali biće valjda dobro i u srednjoj školi.
Ovde jesam u postu Draganina mama, ali sam i nastavnica matematike u drugoj školi. I sa ovakvom situacijom sam išla i ja na svoj posao kao nastavnica matematike. A tamo me opet dočekaju deca i njihovi problemi.
Tad sam rekla da ako je problem, Dragana neka bude u hodniku za vreme nekih časova ili da bude na online nastavi dok se ova faza ne završi. Pa ćemo posle ići dalje. I tako malo pomalo išli smo napred i u osmom razredu je Dragana bila u mnogo boljem stanju. Lepo je kad postoje nastavnici u školi koji imaju razumevanja i stručnosti za Draganu. Mnogo hvala nastavnici srpskog, ali i svim ostalim nastavnicima koji su radili sa njom u osnovnoj školi.
Ovo sam stavila kao primer kako treba da se rešavaju problemi na relaciji dete roditelj nastavnik. I verujem da će možda pomoći i nekoj drugoj deci , roditeljima i nastavnicima.
Problema ima. Ali su tu da se rešavaju, a ne da se guraju pod tepih. Dragana je u tom sedmom razredu imala i defektologa i logopeda. Ali očigledno samo na papiru jer nikad nisu bili tu da praktično rese neki problem kad zatreba. Sad iskreno mislim da seminare o inkluziji treba da drže Draganini nastavnici, a ne neko ko nema praktično veze sa inkluzijom jer nikad nije ni radio u inkluziji, nego samo u specijalnoj školi za navodno decu sa invaliditetom. Seminare o inkluziji treba da drže oni stručnjaci koji znaju kako da dete uključe, a ne isključe iz najbližeg vrtića ili škole.
13. 02. 2023
Srpski jezik i književnost
Zadovoljava
Detetu je sve teže. Dragana ima potrebu za igrom. Kao da su ove godine njoj bile preozbiljne. Naravno, gradivo je zahtevno, deca sazrevaju, svako u svom duhu, pa i ona sama. Ipak, ono dete u njoj vapi za detinjstvom. Možda bi bila samo jedna od preporuka da se Dragani bar kod kuće obezbedi neki prostor za igru, a očekivanja snize kad su školske obaveze u pitanju. Ovo je period koji je veoma nepredvidiv kod jedne učenice koja se bori sa svetom u sebi pokušavajući da ga uskladi sa onim oko sebe. Izuzetno je teško. Dragani se mora pomoći!!!
10. 02. 2023
Srpski jezik i književnost
Uspešan
Učenica je na času stajala jedan kraći vremenski period. Uputila sam je gde da sedne. Ostavila je torbu i u jednom trenutku izvadila svesku da radi. To se desilo posle dugo vremena da je to sama učinila. Otišla je u poslednju klupu da bude pored pratioca, a zatim odjednom potrčala ka izlazu. Odmah smo bili u pripravnosti da ne bi negde sama otišla. Međutim, na opšte iznenađenje, Dragana je sa sveskom stala pred vratima učionice Srpskog jezika i proverila na gornjem delu šta piše, kao da je htela da bude sigurna da je na pravom mestu. Odmah se vratila zadovoljno u učionicu kada sam je pohvalila i rekla da je na sigurnom.
09. 02. 2023
6. čas
Srpski jezik i književnost
Izostanak (opravdan)
,,Plava grobnica“, Milutin Bojić
09. 02. 2023
Srpski jezik i književnost
Zadovoljava
Naša draga učenica Dragana Todoran od kraja prvog polugodišta ima znatne promene u svom ponašanju i pristupu radu. Naime, krajem prvog polugodišta prestala je potpuno da radi na času, ali je bila u nekom ushićenom stanju, ponekad veoma smirenom, kao u blaženom stanju poput neke ,,nirvane“, ili radosti, kada se učenica usred časa nasmeje nečemu čega se dosetila.
Tada se posebno obratim Dragani i kažem joj nešto da je ohrabrim pred celim odeljenjem, što je njoj uvek značilo. Ono što je posebno interesantno jeste da je dete dobilo potrebu da me sve češće zagrli na kraju časa. Duhovit i žargonski komentar jedne učenice bio je da me Dragana ,,gotivi“.
Međutim, to sam shvatila kao njenu potrebu za dodatnom podrškom i ljubavlju. Početkom drugog polugodišta, ličnog pratioca je opet zamenjivala jedna žena tople duše i otvorenog srca. Iako je Dragana dolazila na čas sa torbom na leđima i odbijala da radi, samo stojeći na jednom mestu, zagledana u jednu tačku, uspela sam da joj srdačno priđem i skinem taj teret s leđa i uputim je da sedne. Otvorili smo knjigu, ali ona je samo posmatrala mene. U trenucima se zasmeje ili bude potpuno apatična. Na kraju časova mi je opet znala prići i zagrliti me. Kad je pao prvi sneg, ostale smo same posle šestog časa: Dragana, zamena ličnog pratioca i ja.
Prolazila sam i sama kroz neke teške trenutke, pa sam se našalila da je Dragana ,,najbolji skener ličnosti i naših stanja“ u ovoj školi. Oseti apsolutno sve – i dobro i loše. Veoma je empatična. O prvom snegu sam s njom pokušala da razgovaram kao sa nekim najbližim. Osetila sam u tom trenutku da je Dragana imala strahovitu potrebu za verbalnim izražavanjem. Bila je radosna i odgovarala na pitanja koliko voli sneg. Tog dana sam zaključila nešto drugo – da Dragana vapi za verbalnom komunikacijom i da iskaže bar na neki način svoje emocije koje su godinama potisnute u njoj.
Čak sam tad izrazila želju da ostanem sa pratiocem sama sedmi čas i pokušam s njom da razgovaram o bilo čemu što bi njoj dalo podstrek i osećaj prihvaćenosti. Na redovnim časovima ona to oseća od odeljenja, ali to nije dovoljno. Neophodno je individualno raditi sa detetom na svim nivoima, ali posebno sa stručnjacima. Smatram da je uloga i defektologa i logopeda neophodna.
Možda medicina kaže jedno, ali svih ovih godina ljubav i prihvaćenost jednog odeljenja su negirali neke naučne postulate ukazujući da ljubav i pažnja sve pobeđuju. Ipak, u ovom momentu, mogu reći – do jedne granice. Bila sam odsutna dve nedelje. Vratila sam se, ali Dragana me je dočekala sa teškom torbom na leđima zamišljeno gledajući u jednom pravcu.
Nekad stoji nasred učionice bez obzira na obraćanja, a ponekad gleda kroz prozor. U njoj se prepliće ceo jedan svet mogućeg i očekivanog. Nešto je dodatno sputava. Ličnom pratiocu je sve teže da se izbori sa njom da dođe i na čas. Dragana sad već oseća potrebu za nekim begom od svega. Šta se zaista dešava, potrebno je ispitati.
Ono što meni, kao profesoru, pedagogu, a prvenstveno čoveku, prolazi ovih dana kroz glavu jeste činjenica da će se Dragana kad-tad morati rastati od ovog odeljenja i naše škole. Ali, šta dalje?! Na koji put izvesti to dete i da li je sve ovo bio pravi put za nju?!
Neophodno je realno sve opcije sagledati kako bismo pomogli jednoj najsuptilnijoj duši naše škole, a da to bude konstruktivno rešenje za sve. Pre i iznad svih, za učenicu koja je poklonila svoje srce našoj školi i kojoj je to ova škola uzvratila na najhumaniji način pruženom ruke podrške, ljubavlju i verom da dobro pobeđuje, istovremeno živeći u nadi da se čuda možda i dešavaju.
Ipak, jedno divno čudo ljubavi u grudima Dragane kuca svakog novog dana za sve nas. Srdačno, profesor srpskog jezika i književnosti
Izvor: Facebook/Marija Protić
