Neprijatosti o kojima govorimo su emocije ljutnje, tuge, straha i gađenja. Svaka od ovih emocija ima svoju svrhu i funkciju u našim životima. Ukratko:
Gađenje nas čuva od toksične hrane i ljudi. Strah nas čuva od opasnih situacija. Ljutnjom izražavamo neslaganje i insistiranje da se neko neprihvatljivo stanje promeni.
Nekako najmanje umemo sa tugom. Ona je tu da nam pomogne da se adaptiramo na gubitak. Kad neko drag otputuje ili umre, mi tu ne možemo ništa da uradimo do da prihvatimo takvo stanje, a tuga čini takvu adaptaciju mogućom.
Uostalom, pogledajte sjajan film U mojoj glavi. Možete i sa decom
Osoba koja je odrasla u psihičkom smislu, sposobna je da razume svoja osećanja i da upravlja njima.
Međutim, ne lezi vraže potrošačka civilizacijo!
Pošto današnja civilizacija lišena egzistencijalnog smisla nameće ugodnost kao imperativ, svaka neprijatnost je proglašena za štetnu i za svaku neprijatnu emociju nudi kontramere u vidu medikamenata, seksa, alkohola, droge, seksa, zabave, luksuza, seksa, adrenalina itd. Umesto da odtuguješ gubitak voljene osobe par meseci, doktor ti prepiše deprozepam…
… i posle 15 godina bude ti bolje.
Vladeta Jerotić u knjizi Ličnost narkomana, za ovu civilizaciju kaže da je zavisnička civilizacija. I jeste, zavisnici su bolji potrošači, bolji glasači, masa koja lakše proguta razna… nego pusti sad civilizaciju.
Kako se razvija zavisnost? Tako što infantilna osoba, odnosno osoba sa zavisničkim mentalitetom počne da upražnjava neko zavisničko ponašanje. Ako detetu, koje je po definiciji infantilno, date drogu ili alkohol, ili ga odvedete u kockarnicu, vi omogućavate da se kod njega razvije zavisnost. Jeste, ne dajete mu drogu, ali ste mu dali pametni telefon. Ako gledate endorfin, nema velike razlike.
Kako definišemo zavisnost? Ima dosta definicija, ali meni se najviše sviđa ova koju sam našao u knjizi Petera Topića:
Kada neko ponašanje postane osnovni način upravljanja emocijama, onda govorimo o zavisnosti.
Kako nastaje zavisnički mentalitet? Onda kada narušavamo prirodno izrastanje iz simbioze sa roditeljem. Umesto da ohrabruju dete da sa neprijatnostima izlaze samo na kraj, roditelji mu daju razne utehe da bi bilo mirno. Daju mu mobilni telefon. Daju mu daljinski upravljač TVa. Daju mu slatkiša u neograničenim količnama. Video igre. Daju mu slobodni pristup društvenim mrežama (u stvari oni najčešće ne znaju kada dete napravi svoj nalog). Malo po malo, umesto da se dete izgrađuje u odgovornu ličnost koja je sposobna da upravlja svojim emocijama i da preduzima akcije, druge stvari, pojave, supstance i tehnologije postaju način za prevazilaženje neprijatnosti.
Problem je što ovo stanje ne može samo od sebe da pređe u stanje odgovornosti, pa zavisna osoba, ako ne osvesti svoje stanje, ostaje zavisna do kraja života menjajući načine i manire, ali ne i stepen odgovornosti.
Ovo ne znači da će svaka osoba sa zavisničkim mentalitetom da postane narkoman. Droga je nelegalna i posedovanje je kažnjivo. Stoga će većina nezrelih osoba posegnuti za socijalno prihvatljivim utehama koje nisu droga, kao što su pušenje, kockanje, fejzbučenje, videoigranje, pornhabiranje, prejedanje itd. Onda se zavisnički mentalitet praktikovanjem ojačava i spiralno napreduje, tolerancija raste i nalaze se novi načini za „tešenje“. Itd, itd. Dakle…
Zašto deca odrastaju u zavisnike? Zato što je roditeljima tako lakše!
Dobro i šta s tim? Masa ljudi je danas zavisna od nečega u manjoj ili većoj meri i to svakako možete da koristite kao opravdanje. U svakom slučaju stoje i glupa obrazloženja tipa „danas sva deca to rade“. Postoji puno načina za odbacivanje odgovornosti. Ali…
Da li više volite da vaša deca budu budući poslušnici loših sistema i zatupljena masa za oblikovanje ili da budu slobodni ljudi od integriteta kao Pupin, Tesla, Mika Alas i Milanković, kao Nadežda Petrović i Milunka Savić, kao Meša Selimović i Miloš Crnjanski? Roditelji ovih ljudi su birali ono što je u tom trenutku bilo bolje, a ne ono što je bilo lakše.
…
Kako da znate da li se kod vašeg deteta razvija zavisnički mentatlitet? Pogledajte šta radi kad mu je neprijatno, dosadno, kad je nervozno, uplašeno ili ljuto. I pokrenite se dok je vreme.
Za portal Prvi put s ocem, Mirko Mitrović
