Htela sam to dete, uživala u trudnoći koliko sam mogla. A onda je došao porođaj. Porodilište, porobilište, puno trudnica spremnih da na svet donesu čudo. Ali osim sreće, svaka oseća srepnju, a ponajviše strah i stid. Da, stid!
Počinje porođaj, ja prvorotka: Guram, jer nemam kud.
“Pogrešno guraš! Ne radiš to kako treba! Slušaj me, prestani da guraš,” viče na mene babica. Grubo me cima za nos i okreće mi glavu prema sebi da je gledam u oči. Neprijateljstvo se naglo razvija.
Bol je nepojmljiv, kosti mi se razdvajaju, ja vrištim.
“Prestani da vrištiš! Prestani da vrištiš,” viče ona, a onda se okreće ka medicinskom osoblju i govori iznervirano: “Ona ne sarađuje uopšte!”
Prolazi starija žena, neki medicinski faktor tu i s gađenjem gleda u mene: “Cccccc!” čujem je kako cokće.
Osećam se, osećam, osećam… Nemam reči za ovaj osećaj, jer suze samo teku…
Kako je moguće da mi se jedan od najlepših dana u životu pretvori u jedan od najgorih…
Ovakvu ili sličnu situaciju prolazi skoro svaka druga porodilja u Srbiji. Zašto se na porodilju viče? Zašto se u porodilištu neke osnovne stvari ne mogu objasniti normalnim tonom?
Kod nas se o ovome ne priča. Žene ćute. Kažu, hvala bogu pa smo izvukle živu glavu. Ali u svetu se ovakvo ponašanje zove: zlostavljanje i maltretiranje na porođaju!
Istraživanje sprovedeno u SAD kaže da je 17% žena iskusilo neki oblik nasilja u porodilištu.Na njih se vikalo, one su ponižavane, one su zanemarivane….
Loše iskustvo prilikom prvog porođaja po nekad odvrate žene od želje da rode drugo ili treće dete. Većina porodilja koje po drugi put rađaju dete, osećaju parališući strah jer znaju “šta ih čeka”.
Da li ste i vi jedna od nas? Podelite sa nama svoje iskustvo u komentarima ispod teksta!
Izvor: Stil
Porodila sam se prije punih 5 godina.U bolnici u Prijedoru.To ne moze da se opisi kakav je taj dan izgledao.Dok sam umirala od bolova prvo dijete nista ne znam,a one odvratne uzas.Kao kolika sam debela.Zasto sam jela kao krava u trudnoci onaako lijepog muza imam.Guraj guraj nista ne znas.Da li si ikad ista procitala u zivotu itd.Drugi dan su mi rekli kako smrdim sto sam kupila kineske spavacice itd.Moj junak se rodio nakon par sati.Drugi dan smo hitno morali z BL jer je bio modar a oni nisu znali koji je razlog.U BL su ustanovili da ima urodjenu srcanu manu.Hitno smo otisli za Bg, jedna operacija pa druga ali bogu hvala sve je ok.Drugi porod sam imala u BL prije 2 godine i samo rijeci hvale imam za sve i bio mi je lakse porod jer su svi bili uz mene ljubazni i pazljivi i hvala im na tome.Toliko od mene.Lp. Dragana
Ja sam ovo doživela pre 16 godina, s tim da je porođaj trajao ceo dan… Bol i težak porođaj sam zaboravila, ali prostački odnos i verbalno zlostavljanje nikad necu …
Porodila sam se oba puta u Beogradu u gradskog bolnici na Zvezdari. Prvi put pre 11,5 god. a drugi put pre 6,5. Oba iskustva divna! Prvi porođaj lakši i trudnoća uredno prošla pa u lepšem sećanju. Druga trudnoća rizična, porodila sam se u 36 nedelji. Prvog puta, nemam iskustva, u nebranom grožđu, ali mi lepo vaspitanje i karakter ne daju da urlam i dramim. Oko mene sestre, babice i lekari i ne zna se ko je orijatniji i finiji. Kažu ne mogu da ostave na cedilu pristojnu ženu koja sarađhje. Porođaj prošao tako što su me skoro mazile. Posle, kada me je lekar ušvao (nebrojeno šavova spolja i do grlića) ja samo hukćem, on me je tešio. Bolelo je ludački, ali nisam vrištala. Slično iskustvo sam imala i drugi put. S tim što sam ležala povremeno u bolnici na održavanju te trudnoće. U sobi je bilo nas tri žene, jednoj došlo vreme da se porodi i odvedoše je. Čujemo lekara kakao urla. Posle nekog vremena, doca dolazi do nas u sobu i kaže kako mu je žao što je vikao ali ova se mučena pogubila umalo da zadavi dete, morao je da je opasulji. I naravno, obavestio nas da he nakraju sve dobro prošlo
A pred sam drugi porođaj ulazi sestra i kaže kako će mi devojčica na praksi staviti braunilu. Ja rekoh ok, ionako trpim bolove, a ona ako ne vežba neće ni naučiti. Nije prošlo par minuta, vrača se ona starija sestra i kaže, ova mala tek sad neće da vas bode kad ste tako fini….
Eto…
Tako je bilo. Sa prvim, drugim detetom. A kad je došlo treće valjda čovek sazri i ukapira kako treba da se postavi. Itekako niko nije vikao na mene! Vikala sam ja. I to kako! Odmah te posmatraju drugačije. Mnogo toga mi trpimo…žene, narod ovaj. Ne znam zašto
Bubiša, kako je sve prošlo dobro ako su te ušivali do grlića, a kažeš da se dete rodilo u 36.nedelji? Znači da su te sekli i ubrzavali što je ravno zločinu! Takva ozleda se u prirodnom porođaju ne može desiti.
Za te stvari se tuže doktor i babica kako bi druge žene ostale pošteđene traume, a ovi izgubili posao.
Kada sve žene budu shvatile da je to što u porodilištima rade zlostavljanje i počele da dostavljaju svoj plan porođaja uz zabranu svih intervencija, onda će se nešto promeniti i zaustaviti doktorska mafija.
Pre 42 godine u gradskoj bolnici Pirot rodila sam cerku. Bile dve babice Drina i Zorica. Pre nego je krenuo porodjaj mi rekle tiho samo slusaj sta govorimo i kada boli ti mucaj mmmm. Nemoj vikati jer gubis snagu i nemozes cuti nas. Tako je i bilo i veoma brzo sam se porodila. Zauvek sam im zahvalna. Sve zavisi iskljucivo od njih.
Porodila sam se 03.avgusta ove godine u Višegradskoj u Beogradu. Ono što sam doživela taj dan proganjaće me do kraja života. Poniženje najveće koje sam doživela i koje ću doživeti. Doktorka se drala na mene govoreći mi : Napni se kravo! Ajde seljanko!
Bolove sam imala na deset minuta od 9h ujutru, a porodila sam se u 13:30h.Povraćala sam od bolova, uhvatila me groznica…..užas jedan!
Bebi se obmotala vrpca oko vrata i stomaka, pupčanik bio visoko….ja izgubila snagu da guram jer kako ja krenem u masku da udahnem vazduh doktorka se dere da se napinjem i ako nemam kontrakcije. Na kraju mi je rekla : Kobilo ovo se sve snima, ti si kriva ako ti dete umre.
Ja sam prvorotka da napomenem.
Dete je preživelo, sve je u redu hvala Bogu!
Žarko sam želela javno ovo da ispričam ali zbog svoje porodice sam odustala od tužbe i skandala. Ne mogu iznova da prolazim kroz to. Ali sad kad sam videla ovo….nisam mogla da oćutim. Protiv ovakvih psihopata zaista treba svi zajedno da se borimo.
P.S. svi papiri zajedno sa krvnom grupom su mi izgubljeni. Tačnije upisana mi je pogrešna krvna grupa.
Pošto sam išla u medicinsku školu i videla dotično dranje na porodilje na delu, na oba svoja porođaja sam povela muža i tretirali su me kao VIP i to 1992. i 1996. godine, Imala sam poseban boks i nasmejane sestre i doktora. Moj muž je poneo kasetu sa našom omiljenom muzikom koju smo slušali sve vreme. Hvala porodilištu Zvezdara i tadašnjoj načelnici koja je omugućila (za to doba revolucionarno) prisustvo tate na pororđaju. Sve moje drugarice , rodbina itd. su me proglasili ludom što sam povela muža na porođaj. I tako ja luda prođem super na porođaju a one pametne i dan danas pričaju jezive priče o svojim iskustvima.
Pozdrav