Studija koju je objavio Harvard Business Review o mentalnom zdravlju otkriva mračnu sliku anksioznosti među mladima.
Prema anketi, polovina milenijalaca izjavila je da napušta svoje poslove barem delimično zbog problema sa mentalnim zdravljem. Dok za pripadnike generacije Z procenat raste na 75%, u poređenju sa drugim generacijama gde je ovaj procenat oko 20%.
Rezultati studije, koju je objavila organizacija za brigu o mentalnom zdravlju Mind Share Partners, ukazuje koliko je problem anksioznosti i depresije ozbiljan među današnjom omladinom.
Prema podacima univerzitetu u Alberti 35% studenata će doživeti napad panike zbog stresa u nekom trenutku, dok savetnici za mentalno zdravlje na kampusu kažu da je potražnja za pomoći u vezi sa anksioznošću i depresijom naglo porasla.
U Kanadskom nacionalnom ispitivanju zdravlja na fakultetima iz 2016. godine, 65% studenata izjavilo je da je prošlo kroz „prekomernu anksioznost“ u prethodnoj godini, a 13% je razmišljalo o samoubistvu.
Objašnjenja
Jedno popularno objašnjenje je teza o „snežnoj pahulji“, koje polazi od stava da su današnji mladi ljudi zaštićeni od strane roditelja i da nisu imali dovoljno nezavisnosti koja podstiče mentalnu otpornost.
„Ono što vidim kod dece svojih prijatelja je da su im roditelji uvek bili tu da im pomognu kroz probleme. Kada se suočavaju sa problemima sami, nemaju osnovne veštine na koje mogu da se oslone i počinju da paniče“, istakla je Sarah Flower, menadžerka za promociju zdravlja na Univerzitetu u Alberti.
Međutim, sociolog Univerziteta u Alberti, Lisa Strohschein, kaže da ovo gledište ne odražava stvarnost mladih ljudi, koji se zaista suočavaju sa težim izazovima u poređenju sa prethodnim generacijama, naročito kada je reč o mogućnostima zapošljavanja.
„Milenijalci su prošli kroz Veliku recesiju 2008. godine, morali su da prihvate poslove koji nisu vodili nikuda, i to se uglavnom nastavilo i danas… Ako ste u poslu u kom ne vidite perspektivu, to stvara stres.“ a.
„Kasni milenijalci i generacija Z odlažu prelazak u odraslo doba, jer nemaju mnoge stvari koje su prethodne generacije smatrale normalnim. Nisu vlasnici stanova, nisu u vezama, ne stupaju u brak, Žive sa roditeljima. Postoji mnogo stvari koje ih frustriraju i ometaju njihove napore da napreduju.“
Ovo su generacije koje su među najobrazovanijima do sada, ali je njihov put ka uspehu dosta neizvestan.
Priroda samog rada postala je takođe stresnija i konkurentnija, ostavljajući mladima vrlo malo slobodnog vremena, kaže Sheena Abar-Iyamu, koordinator za socijalni rad sa zajednicom u Uslužnoj službi studenata Univerziteta u Alberti.
„Danas morate mnogo da radite, i ne dobijate uvek vreme za odmor i regeneraciju,“ kaže ona, dodajući da su milenijalci često bezvoljni i da pritisak na poslu ugrožava njihovo mentalno zdravlje.
Istovremeno, milenijalci i generacija Z su daleko svesniji problema mentalnog zdravlja i sposobniji da ih prepoznaju i prihvate nego što su bili njihovi roditelji.
„Ova generacija je mnogo usklađenija sa svojim potrebama i otvorena da to javno podeli. Ljudi će bez problema reći ‘Anksiozan sam,’ ili, ‘Imam problem sa depresijom’.
Društvene mreže su još jedan ključni faktor u anksioznosti koja pogađa posebno generaciju Z.
U članku „Da li su pametni telefoni uništili jednu generaciju?“ Jean Twenge, profesorka psihologije na San Diego State Univerzitetu tvrdi da su pametni telefoni radikalno promenili prirodu socijalnih interakcija i samim imaju uticaj na mentalno zdravlje.
Ona navodi da gen Z tinejdžeri imaju više slobodnog vremena nego što su imali tinejdžeri iz Gen X, a ne manje: „Šta rade sa svim tim vremenom? Provode ga na telefonima, u svojim sobama, sami i često uzrujani.“
