Goč je bio moj izbor jer sam želela da posle naporne godine i ubrzanog decembra, slušam tišinu i huk rečice Gokčanice, da udišem svež vazduh i šetam kroz šumu minimalno koristeći mobilni telefon i društvene mreže
Tekst i fotografije: Jelena Đokić
Volim Srbiju. Volim i da putujem po svetu, ali se trudim da svake godine odem na neko mesto u Srbiji gde nikada nisam bila. Prošle godine prvi put sam bila u Pirotu, koji me je oduševio, posetila manastire Sukovo i Poganovo i oduševila se kanjonom reke Jerme (specijalni rezervat prirode). Posetila sam i Vranje, gde sam uživala u velikoj vranjanskoj proslavi sa sve trubačima iz tog kraja. Bila sam na Paliću i u Subotici, na festivalu vitezova održanom podno srednjevekovne tvrđave Maglič, nadomak Kraljeva, u Kremnima, kao i na Zlatiboru, pa i u Ivanjici kod mojih najboljih drugara Vanje i Borka sa Šumarskog fakulteta. Dete sam poreklom s dve planine, sa Kopaonika po ocu (selo Dupci između Razbojne i Brusa) i po majci sa Tare iz Kremana. Rodila sam se u Beogradu, jer su se tu moji roditelji upoznali, zavoleli i rešili da podignu porodicu. Bogu hvala pa smo i kao deca svaki vikend negde putovali, i što su nam roditelji u nasleđe ostavili taj osećaj neopisive slobode kada se putuje. To što vidite, doživite, iskusite, kakve ljude upoznate, koje priče čujete širi vam vidike i čini vas najbogatijom osobom na svetu. Ovu Novu godinu odlučila sam da dočekam na jednoj srpskoj planini, koja je nepravedno zapostavljena.
Goč pripada planinskom vencu Kopaonika, nalazi se na 1.216 mnv. Do njega se stiže iz pravca Kraljeva ili iz pravca Vrnjačke banje. Od Beograda je udaljen 200 km Beograda i 31 km od Kraljeva. Najviši vrh je Krnja jela 1127 m. Na Goču je izvorište mnogih potoka i rečica koje otiču prema Zapadnoj Moravi na severu i Rasini na jugu.
Padine Goča su pokrivene gustim bukovim i četinarskim šumama, a kraj se može pohvaliti brojnim šljivicima, vinogradima i malinjacima.
S obzirom na to da sam studirala šumarstvo, kao studenti smo u trećoj i četvrtoj godini na Goču sredinom maja imali stručnu praksu, pa mi je planina u proleće ostala u prelepoj uspomeni. U pitanju je specijalni rezervat prirode “Goč Gvozdac”. Većim delom Goča zapravo gazduje Šumarski fakultet iz Beograda, u čijem sklopu se nalazi odmaralište “Piramida” (http://www.sfb.bg.ac.rs/nastavne-baze/nastavna-baza-goc/smestajni-kapacitet/) u kome sam odsela. Ovaj smeštaj kompletno je renoviran pre nekoliko godina, izuzetno je čisto i toplo. Hrana je pikantna, prava šumarska, za nas sa svilenim stomacima iz Beograda “malo jača”, ali se kalorije potroše u šetnjama kroz šumu i igrama na snegu. Tako se šumarski pasulj sa suvim mesom ili gulaš lakše svare J Fakultet je oformio 5 pešačkih staza dužine od 4-18 km, a prolazi i biciklistička staza koja povezuje Kraljevo sa Vrnjačkom banjom. Prvi dan 2019. započela sam u šetnji sa našim vodičem Igorom Čukanovićem koji nas je prošetao jednom od staza dužine oko 6km, usput nam pričajući zanimljive priče o prirodnom bogatstvu i značaju planine Goč i pokazao tragove lisice i divlje svinje koje smo videli u snegu. Medveda nismo sreli 😉
Posle iscprljujućih snežnih aktivnosti odmarali smo igrajući stoni tenis, ili karte, jamb, igre asocijacija, neki su uživali razgledajući zbirku leptirova ili lovačke trofeje.
Za doček 2019, ali i pre toga padao je sneg, bilo ga je dosta tako da smo svi koji smo se obreli na Goču uživali u zimskim lepotama i sportovima na snegu. Bilo je raznih generacija, svako je za sebe pronašao ono što mu je prijalo. Goč je bio moj izbor jer sam želela da posle naporne godine i ubrzanog decembra, slušam tišinu i huk rečice Gokčanice, da udišem svež vazduh i šetam kroz šumu minimalno koristeći mobilni telefon i društvene mreže (mada imate WiFi u Piramidi). Ovo je bio prvi put da sam boravila na Goču zimi i oduševila sam se. Nekih 400 m od Piramide nalazi se Dečije odmaralište, a oko njega su staze za sankanje i skijanje, a oni koji leti dolaze na Goč mogu voziti bicikl obeleženim stazama, planinariti, igrati basket ili fudbal na uređenim terenima…
Možete otići do manastira Žiča, koga zovu majkom svih srpskih crkava u kome su krunisani svi srpski kraljevi (http://zica.org.rs/) , posetiti grad Kraljevo (http://www.kraljevo.rs/) i Duhovni centar Vladike Nikolaja Velimirovića, koji je stolovao Žičom između dva rata i pre hapšenja tokom II svetskog rata i odlaska u logor (http://eparhija-zicka.rs/pravoslavni-duhovni-centar-vladika-nikolaj-velimirovic/) , kao i Narodni muzej Kraljevo u kome se nalaze vredne zbirke i umetnička dela iz ovog kraja (http://nmkv.rs/)
Nadam se da vas je ova priča inspirisala i zainteresovala da posetite ovu prelepu planinu. Ja jedva čekam prvi priliku da opet odem na Goč, vaša @jelena293
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: PUTOVANJA
Ne znaju ova naša deca kako se letovalo nekad…
Opreme se dve tri porodice, natrpaju sve u stojadina, i polako kroz gudure i klisure, sve do mora. Bosna, Hrvatska, Srbija, Slovenija, ne znaš gde je lepša priroda… Pa se...
Nenad je obišao sela i gradove i pronašao 50 najlepših mesta za odmor u Šumadiji
Putujući po Šumadiji, gde se i nalazi redakcija sajta Priče sa dušom, Nenad Blagojević, osnivač i...
Dečja auto-sedišta presudna za bezbednu vožnju
Da bi ispunilo svoju svrhu neophodno je da se auto-sedište koristi ispravno, a to znači da odgovara uzrastu deteta, da je dete u njemu čvrsto vezano i da je sedište...
Porodični odmor na planini Javor: Blagodet za krvna zrnca, pluća i roditeljske živce
Evo nas opet, sad već ne znamo ni koji poredu put - na Javoru. Otkako je hotel na planini Javor ponovo otvoren 2011. godine, ne propuštamo da ga posetimo preko...
Nema komentara.