O meni
Ja sam Vesna Zakonović Arežina. Keva. Novinar i pisac. Slušate me svakog radnog dana od 13 do 16h na Radiju S. Uređujem i vodim „Popodne na TI sa Vesnom“.
Pišem priče koje živim na svom sajtu kevaZakon.com
Mamadžer sam sinkovog benda „The Pijamas“ i društveno vrlo odgovorna kroz akciju „Dobre vile i maturske haljine“ koju sam sa koleginicom pokrenula pre dve godine.
Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?
Postala sam mama u tridesetoj godini života, kada sam objavila i svoju treću knjigu “Mama ipak zna najbolje.” Tada sam i napisala da se mama rađa kada i dete, pa je normalno da i ulogu majke gradim čitavog svog života. Dok nisam upoznala svog sadašnjeg supruga, nikada nisam ni razmišljala o porodici i deci, tako da su se i sve kasnije radnje dešavale potpuno spontano i prirodno.
Kada ti život postavi scenu, ti jednostavno moraš da se snalaziš. I možeš. Ako to zaista želiš.
Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u u 20/30/40-im?
Postala sam majka kada sam ja to želela. Verujem jedino svom osećaju koji nema nikakve veze sa godinama. Već sa stanjem uma. Napisala sam da je najbolja mama ostvarena žena, i zato jednostavno živim ovaj život radeći stvari koje volim. Kada pronađete čoveka koji ima istu životnu filozofiju, onda se sve mane i manice lako peglaju.
Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?
Sve moje situacije su u početku bile duhovite, jer ne spominju babe za džabe onih četrdeset dana, dok skapirate šta vas je snašlo i šta se sve menja. A SVE se menja, naročito ako nemate nikakvu pomoć sa strane. Umela sam da dojim i pišem knjigu u isto vreme, da jednom rukom peglam, drugom ga nunam i uspavljujem, a kako naš sin prve godine svog života skoro da nije ni spavao, sve sam to pretočila u knjigu čiji se tiraž jako brzo rasprodao.
Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?
Onog trenutka kada osete da je pored njih pravi muškarac. Neko ko se neće uključiti u bebin život posle prvog rođendana, već neko ko će ulogu ocu znati da iznese podjednako odgovorno kao i mama. I srećna sam što poznajem puno takvih muškaraca. I što su moji prijatelji i saradnici.
Rodite dete onda kada i ako vi to poželite, a ne zbog mišljenja okoline ili određenog broja vaših godina. Jer ta okolina neće biti tu da ustaje noću, doji, pravi kaše, plaća vam račune, skida temperature i bude rame za plakanje kad vam bude teško.
A da će biti teško, hoće. Ali je zato i najlepše na svetu.
Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?
Ljubav i posvećenost. Strpljenje i postavljanje prioriteta. Oni mnogo brzo rastu. I zato je mnogo važno da budemo tu, pored njih i da osluškujemo njihove potrebe i želje. I da pričamo, da puno pričamo o svemu. Da nema tabu tema. Da pratimo sve novitete, da budemo u toku, da bismo uvek bili korak ispred deteta. Jedino tako možemo da ga zaštitimo.
Dete smo i pored svojih mnogobrojnih poslova očuvali muž i ja. Sami. Uz vrtić i par naših bliskih prijatelja, koji su uskakali kada je baš bilo hića. Bez baba i deda, dadilja, rodbine. Ozbiljna je to žrtva, ali zar to nije smisao roditeljstva? Zato često govorim o prioritetima, ali i pronalaženju pravog modusa da svoj život postavite tako da možete i morate sve da postignete. Da živite, uživate, radite, postojite i dojite. A ja sam sina dojila skoro dve godine.
On je moj najbolji drug i najviše na svetu volim da se onako fino ispričamo pred spavanje. Kako je bilo u školi, kako je bilo na probi. U koga se zaljubio i šta da joj kaže. Dođemo ponekad i do ozbiljnih pitanja o suštini života, ali to su momenti koji mi zaista greju dušu. Onda pomislim… Samo da nam je ovako čitavog života, i znaću da sam uspela kao roditelj.
Uloga jeste najvažnija jer traje koliko i mi sami.
Ako jednoga dana vidim da sin kapira život tako da ume da uživa u svakom danu radeći stvari koje voli, reći ću mužu da baci pet!
Ovo me niste pitali
Sve što imam da kažem, a često imam, nalazi se na kevaZakon.com u delu Kevin đački dnevnik.
Volela bih da se tamo sretnemo i da razmanjujemo mišljenja.
Pozdrav svim čitaocima. Carpe diem i ništa ne shvatajte preterano ozbiljno.
Izvor: Detinjarije.com
