- nemojte ni sebe, a ni decu navikavati na nošenje „putnih torbi“ nakrcanih stvarima svaki put kada idete u park ispred zgrade. Presvlaka, pet vrsta maramica, litre vode, sokova, razne grickalice, slatkiši, sto igračaka – sve je to nešto bez čega se može tih par sati, a mnogo ćete se lakše odlučiti da skoknete do parka ako znate da vam ne sledi pakovanje pre polaska. Ni deca vam neće svaki čas nešto tražiti ako znaju da nemate kod sebe. Iz istog razloga nemojte nositi ni novčanik, osim kada isplanirate da vaša deca počaste svoje drugare kokicama ili sladoledom. Uostalom, (osim kada su zaista velike vrućine), da li je baš pametno naučiti dete da nikada ne može da istrpi malo gladi ili žeđi?
- nemojte trčati za detetom i priržavati ga svaki put kada radi nešto što nije sasvim bezbedno. Ono mora da se nauči spretnosti, a bez malo rizika to nikada neće uspeti. I padanje je nešto što se uči, a deca koja su suviše zaštićena pri igri, ostaće nespretna, i što je najgore, usvojiće vaše strahove pa se neće ni usuđivati da probaju neki novi izazov.
Naša slobodna deca
- učite dete kako da postavi u raznim potencijalno neprijatnim ili opasnim situacijama. Pitajte ga šta bi uradilo kada bi se povredilo a vas ne bi bilo u blizini, ili kad bi mu neko prišao i tražio da pođe sa njim. Kroz ovakve razgovore najbrže će savladati rešenja za nepredviđene probleme.
- razvijajte odgovornost kod deteta, kako bi što ranije došao taj trenutak kada možete samog da ga pustite u park. Dozvolite mu da ode u udaljeniji deo parka, ali pod uslovom da se vrati samo posle određenog vremena. Pošaljite ga da kupi sladoled, i tražite da vam donese kusur. Napustite park na 15 minuta, a prethodno mu recite gde mora da vas čeka dok se ne vratite (ljuljaška, klupa, fudbalski teren). Ovako ćete najbolje testirati detetovu spremnost za „osamostaljivanje“.
