Moj sin se sam penje na vrh penjalice u parkiću. Zatim prebaci nogu, jednu po jednu, i spusti se s druge strane. Ne znam koliko se puta desilo da mi neka mama/baka priđe i kaže: „Vaš sin se popeo na vrh penjalice. Pazite da ne padne.” Dešava se to i…
Australija, Kanada i Švedska takođe rade na uvođenju rizika u dečiju igru, za razliku od dosadašnje filozofije nulte tolerancije.
Pristigle fotografije pokazuju da deca itekako mogu dase zabavljaju i bez pametnih telefona, igrica i interneta.
Kroz igru deca na razvojno adekvatan i terapijski moćan način uče da grade odnose sa odraslima, da razvijaju kritičko mišljenje, uče načine na koje mogu rešavati različite vrste problema, uče se socijalnim veštinama, regulišu sopstvene emocije…
Pravljenje skrovišta i kućica nije samo obična dečja igra, već poriv koji dele svi mališani i koji je prirodan deo razvoja
Evo šta kratki film “Budućnost roditeljstva” predviđa za 2026. godinu.
Uzbudljiva, avanturistička igra je u modi, a sa njom iskrsava i novi tip prostora za igru.
Ti svoje vesele igre počinješ sa bilo čime što nađeš, a ja trošim i vreme i snagu na stvari koje nikada ne mogu steći.
73% ispitanih roditelja želi da provodi više vremena sa svojom decom, polovina ih se oseća krivim što ne provode dovoljno vremena s njima, ali trećina ih smatra da su previše pod stresom da mogli da uživaju u igri
U Engleskoj, iako postoji visoko razvijena svest o potrebi kultivisanog ophođenja, uopšte ne postoji tradicija čitanja i učenja dečjih pesmica. Ovde se napamet ne uči ništa, ne zato što je učenje napamet prevaziđeno, nego što se smatra da nije zabavno, a još je i naporno.
