„Zatrudnela sam čim sam diplomirala“, započinje svoj tekst Mišel Horton, osniva sajta EarlyMama.com. „To znači da sam bila katapulitana direktno u svet odraslih, bez početničkih pokušaja koji bi me za zrelost pripremali korak po korak.“ Upravo zbog toga, ova mlada mama stekla je jasan uvid u to koliko je slabo bila pripremljena za stvaran svet, iako je prethodnih 20 godina u njen mozak sipano toliko znanja i informacija koje su joj sada uglavnom bile beskorisne.
„Shvatam da škola ne može svemu da nauči, i da je odgovornost roditelja da dete obuči životnim veštima koje ne spadaju u one akademske. Ali imajući u vidu koliko malo mi je od koristi periodni sistem elemenata, a koliko mi je važno da znam sve o porezima, čini mi se da bi trebalo napraviti neku bolju ravnotežu. Niko me nije ni podučio o studentskim kreditima, koje sam bez mnogo razmišljanja potpisivala…“
Zbog toga je Mišel sastavila listu od 15 životnih veština koje se obično ne uče u školi, a koje se nesumnjivo moraju savladati na vreme:
1. Osnove raspolaganja novcem
Radi se o veštini ekonomisanja novcem i donošenja odluka o trošenju u domaćinstvu. Pošto ni većina roditelja nije preterano vična ekonomisanju, deci bi zaista bila potrebna i pouka stručnjaka.
2. Razumevanje kredita i studentskih pozajmica
„Predavanje o kamatama poštedelo bi me mnogih nepredviđenih troškova.“
3. Saveti u vezi sa romantičnim vezama
Pohađamo časove vožnje kako bismo stekli dozvolu, polažemo silne ispite da bismo stigli na fakultet, čak su nam na raspolaganju toliki kursevi roditeljstva, dojenja, pripreme za porođaj… A opet, pred oltar stižemo grlom u jagode. Kako nešto tako važno i komplikovano, što utiče na sve, od vašeg novca, preko zdravlja do sreće, moramo da iskusimo bez ikakve prepreme ili poduke?
I ovo je veština kojoj bi navodno trebalo da se naučimo u svom domu, ali roditelji nisu baš sjajni uzori, kao što to nisu bili ni njihovi roditelji, jer nema nikakve poduke o tome kako održavati veze!
4. Veština komuniciranja licem u lice
Današnja deca žive u svetu „tihe“ komunikacije (sms, imejl, četovanje), pa bi veštinama lične komunikacije neko morao da ih nauči. Ta veština utiče na sve aspekte naših života, a posvećuje joj se zapanjujuće malo pažnje u školama.
5. Umeće pregovaranja
Osim ako se učlani u debatni klub, dete se verovatno nikad neće naučiti umetnosti pregovaranja – a to je nešto što je svakoj odrasloj osobi neophodno, bez obzira da li treba da pregovara sa šefom, bankom ili supružnikom.
6. Emocionalna svest/inteligencija
Mnogo učimo o fizičkom zdravlju, ali, šta je sa našim emocionalnim i mentalnim zdravljem? Šta je sa našim unutrašnjim svetovima? Postoji li ijedna tema koja je važnija za učenike i mlade ljude nego što je to razumevanje stresa, strahova i svojih osećanja, i izlaženje na kraj sa njima? Ako bi razvijanje punoće pažnje i emocionalne svesnosti u školama imalo status kakav imaju matematičke operacije, možda bismo odgajili generaciju zdravijih ljudi.
7. Digitalni bonton
Vreme je da decu naučimo manirima u internet komunikaciji, pravilima korišćenja društvenih mreža i deljenja tuđih sadržaja, kao i tome kako da kontrolišu svoj onlajn identitet. Naša deca od nas nasleđuju digitalni svet, i potrebno je da ih obučimo snalaženju u ovom svetu.
8. Kodiranje
Naša deca trebalo bi da savladaju moderna znanja poput pisanja programskih kodova, kompjuterskih nauka i tehnika pretraživanja interneta. Razumeti digitalno okruženje danas znači razumevati život. Umeće programiranja uskoro će se možda smatrati osnovnom pismenošću, a većina škola nema časove programiranja.
9. Pažnja
Naučnici su otkrili da nove generacije imaju do sad neviđenu sposobnost deljenja pažnje i obavljanja više zadataka u isto vreme, verovatno zahvaljujući plastičnosti mozga, tj. njegovoj sposobnosti prilagođavanja promenama u okruženju. Deca su u stanju da istovremeno vode desetine razgovora preko različitih medija… Ali, sve ima svoju cenu, pa se i ova veština multi-taskinga održava na sposobnost održavanja pažnje na duži rok. Možda je najbolje čemu možemo da ih učimo – obavljanje jednog zadatka kako treba, pažljivo slušanje, obraćanje pune pažnje i odupiranje svemu onome što im neprestano tu pažnju odvlači.
10. Prepoznavanje ličnih interesovanja
Za otkrivanje sopstvenih pasija, Mišel preporučuje tekst Marka Mensona „Sedam čudnih pitanja koja vam pomažu da pronađete svoju životnu svrhu“.
11. Izlaženje na kraj sa neuspehom
Učenike neprestano nagrađujemo za uspeh i kažnjavamo za neuspeh – ali kakvu poruku im time šaljemo, kada se neke od najvažnijih životnih lekcija uče upravo kroz neuspehe?
12. Raspolaganje vremenom
Svaka osoba, ma kojim poslom se bavila, mora da zna kako da organizuje svoje vreme kako bi nešto postigla i završila.
13. Osnove kulinarstva
Niko ne bi trebalo da može da završi školovanje a da nije naučio da skuva bar jedno jelo, koje nije instant obrok ili podrgevajana gotova hrana iz mikrotalasne rerne.
14. Kućne popravke
Na ovom svetu sam skoro 30 godina, a još nemam pojma kako da popravim česmu koja curi, niti znam zašto moj auto čudno tandrče.
15. Veština preživljavanja i pružanje prve pomoći
Deca nam znaju kako se rešavaju testovi i bubaju podaci, ali znaju li kako da pronađu vodu ako se izgube u divljini? Umeju li da ulove ribu? Zaustave krvarenje? Da obave reanimaciju? Da pravilno podižu teške predmete? Koriste mapu, bez DŽi-Pi-Es-a? Jasno mi je da se ove veštine uče kroz život, ali zar ne bi trebalo da škole posvete bar jedan čas osnovama preživljavanja?
Prevela i priredila: Jovana Papan
Izvor: Babble
Slažem se u potpunosti za kulinarstvo. Taj predmet se u moje vreme zvao domaćinstvo i ne treba da se ograniči samo na kulinarstvu već da obuhvati kao i ranije problematiku ishrane, stanovanja i odevanja.
Prvu pomoć i preživljavanje bi trebalo obrađivati kroz neku modernizovanu odbranu i zaštitu. Po meni to preživljavanje bi trebalo osim preživljavanja u prirodi da pruži i osnovna znanja o urbanom preživljavanju, to jest kako da zaštite sebe u slučaju prirodne katastrofe, nuklearne katastrofe, ekološke katastrofe, uličnih izgreda, terorističkog napada, kolapsa infrastrukture i drugih realnih pretnji.
Tačke jedan i dva trebalo bi isto izučavati, ali u okviru jednog predmeta.
Što se tiče kućnih popravki, to već imaju na tehničkom, samo još da se nastavnici malo ozbiljnije pozabave tom problematikom umesto što zbubaju čas u 30 minuta.
Sve od tačke 3 do tačke 12 izuzevši tačku 8 bi trebalo da se radi u okviru građanskog vaspitanja umesto što crtaju, ćaskaju i sl.
Tačka osam je čista informatika i to se u školama i tek kako izučava. Paskal se radio još devedesetih u srednjim školama, a čujem da se radi i danas i to ne zato što je naš plan i program zastareo, nego jednostavno zato što je paskal i dalje neprevaziđen programski jezik.