8. Dok sam ćerki objašnjavala zašto ćemo sa manikirom morati da pričekamo i zbog čega su dugi rukavi i pantalone u sred januara obavezni, njen mlađi brat ju je pozvao da se igraju, bacivši svu hranu koje se domogao svuda po sobi. A možda je to bio i poziv na doručak.
9. Ćerka nije mogla da se odluči da li će da jede pahuljice, vafle, ili sendvič, pa je tražila da joj napravim sva tri. Plus – zaista želi jabuke sa kikiriki puterom i sladoled. Njen brat je ušao u špajz po svoj doručak i vratio se sa kesom brašna. Možete da zamislite šta je posle bilo…
10. Ćerki sam dala pogrešnu šolju. Ja sam monstrum.
11. Želi da joj dam veliku čašu za mleko “sa ludom jagodom”. Dva minuta kasnije mleko se nalazi svuda po podu.
12. Ćerka želi da joj ispletem pletenice… Ne, ipak joj se ne sviđa. Visoko podignut konjski rep… Ne, ipak samo trake za glavu.
13. Po stoti put moram da podsetim ćerku da u školici mora da nosi određene patike, a ne crvene lakovane čizme.
14. Deset minuta kasnije još uvek nije odlučila koje će patike.
15. Na pola puta do vrata, osećam neki čudan miris. Da, pelena njenog brata.
16. Na pola puta do škole, shvatam da sam zaboravila ćerkin kaput kod kuće (to je zato što ne želi da ga nosi u kolima). Razmišljam da li ima poente da se vraćam po njega, ali opet, dva stepena je napolju. Vraćamo se.
17. Najzad, stižemo do vrtića i vičem ćerki da požuri unutra. “Ali mama, hajde pre toga da mi ispričaš neki vic.” Dušo, celo ovo jutro je kao jedan veliki vic!
Izvor: Yumama
