Odluka o osnivanju i proširivanju porodice je krupan korak u životu svake žene i svakog muškarca. Uz to, vaspitavanje dece nosi izuzetno veliku i značajnu odgovornost.
Roditelji obično deci prenose vrednosne stavove koje su usvojili u svojim porodicama tokom odrastanja. Ipak, kao neophodnost se javlja razvijena svest o negovanju vrednosnih sudova koji su u skladu sa moralnim principima i, istovremeno, nužnost modifikovanja pogleda koji dovode do normalizovanja podređenosti jedne grupe po osnovu njenih karakteristika.
Dolazak deteta predstavlja povod za radost, a individualna stvar je kako će neko izraziti istu.
Od radovanja u užem i/li širem krugu porodice i prijatelja, danas smo došli do sve učestalijeg deljenja tih informacija sa širokim auditorijumom koji čine, uglavnom, nepoznati pojedinci i pojedinke. Otkrivanje pola deteta postalo je svojevrsan performans za širu publiku.
S tim u vezi, imamo priliku da svedočimo različitim reakcijama u koje nam uvid daju roditelji svojim objavama. Od sreće i ushićenosti kada padaju roze ili plave konfete do neskrivenog razočaranja bojom istih. I tu dolazimo do pitanja: Da li se radujemo detetu ili polu?
Od „sina po svaku cenu“ do globalnog pomaka u korist ćerki
Obrazac ponašanja koji jedan pol stavlja u kategoriju poželjnijeg je nasleđen. Setićemo se priča ili scena iz filmova kada se pucnjima, u znak obaveštenja, iskazivala radost zbog rođenja isključivo muškog deteta.
U porodicama koje imaju žensku decu, učestalo je bilo da se najmlađa ćerka dugo naziva „ono malo“ kako bi se izbeglo da se eksplicitno kaže da je devojčica.
Svedočimo, posebno putem društvenih mreža, i primerima gde se rađanje dece stavlja isključivo u kontekst čekanja muškog deteta. Pa tako, imamo primere da roditelji ističu da su, nakon što su rođene ćerke, „napokon kompletni“ rođenjem sina.
Iako se ovakvo rezonovanje normalizuje od strane pojedinaca, koji isto baziraju na nasleđenim obrascima promišljanja i shvatanja stvarnosti, uočava se postepeno menjanje svesti po ovom pitanju. Ipak, i dalje ne dovoljno i ne potrebnom dinamikom.
Ovde se vraćamo na priču o detetu koje tek treba da se rodi, a koje u, još uvek brojnim slučajevima, treba da zasluži radost zbog svog dolaska, i to kako – odgovarajućim polom.
To predstavlja uvod u prenošenje vrednosnih stavova kojem će, kroz proces vaspitavanja, biti podložna deca – da je jedan pol superiorniji.
Na taj način krećemo se u začaranom krugu i usporavamo nužne promene svesti koje vode ka pravoj ravnopravnosti.
Autorka: Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
