Jednog dana dete dođe iz vrtića i usputno kaže:
„Mama, ja ću se udati za Marka.“
Ili:
„To je moja devojka.“
Roditelji se obično nasmeju, pomisle da je to samo dečja igra i nastave dalje. I zaista – u tom uzrastu zaljubljenost nije ono što mi odrasli podrazumevamo pod tom rečju.
Ali to ne znači da osećanja nisu stvarna.
Za dete od četiri ili pet godina „zaljubljenost“ često znači nešto vrlo jednostavno:
„Volim da budem pored te osobe. Sa njom mi je lepo.“
Kako izgledaju prve simpatije kod dece
U vrtiću se simpatije često pokazuju na vrlo jednostavan i dirljiv način:
-
dete želi da sedi pored određene drugarice ili druga
-
čuva mesto za nekoga za stolom
- Advertisement - -
deli užinu ili igračke
-
crta srce ili poklanja crtež
-
često pominje isto ime kod kuće
Nekada se pojavi i mala ljubomora – ako se ta osoba igra sa nekim drugim.
Zašto dečaci često pokazuju emocije kroz ponašanje, a ne reči
Sve su to prvi pokušaji deteta da razume bliskost, prijateljstvo i emocije.
Zašto je ovo važna faza
Vrtić je mesto gde deca prvi put provode mnogo vremena sa vršnjacima. Tu uče:
-
kako da se zbliže sa nekim
-
kako da dele pažnju
-
kako da se pomire posle svađe
-
kako da prepoznaju sopstvena osećanja
Zato su ove male simpatije zapravo prve lekcije o odnosima među ljudima.
Kako roditelji često greše
Ponekad roditelji, iz šale, kažu stvari poput:
-
„Jao, pa ti si baš mali za to.“
-
„Ma to nije prava ljubav.“
-
„Videćeš ti kad porasteš.“
Iako izgovorene dobronamerno, ove rečenice mogu učiniti da dete pomisli da njegova osećanja nisu važna.
Mnogo je bolje reagovati mirno i sa osmehom.
Kako razgovarati sa detetom o prvim simpatijama
Ne treba praviti veliku priču, ali je lepo pokazati interesovanje.
Možete pitati:
-
„Šta voliš kod njega/nje?“
-
„Da li se lepo igrate zajedno?“
-
„Šta najviše volite da radite u vrtiću?“
Tako dete uči da su emocije normalan deo života i da o njima može da razgovara sa roditeljima.
Ono što je najvažnije
Prve simpatije u vrtiću nisu „ozbiljna ljubav“.
Ali jesu prvi mali koraci ka razumevanju ljubavi, bliskosti i prijateljstva.
I zato ih možda ne treba shvatati preozbiljno — ali ih svakako treba shvatiti nežno.
Jer način na koji reagujemo na te prve male emocije često određuje da li će nam se dete i kasnije poveravati o onim mnogo većim.
