1992. godine, poznati klinički psiholog i bračni savetnik John Gottman sproveo je revolucionarno statističko istraživanje brakova i razvoda. Kroz ovo istraživanje, objavljeno u časopisu Journal of Family Psychology, uspeo je da predvidi koji parovi će se na kraju razvesti sa zapanjujućom preciznošću od 94%.
Od tada, Gottman, zajedno sa suprugom Julie Gottman, sprovodio je opsežna istraživanja faktora koji čine brak kvalitetnijim ili ruše partnerske odnose.
U svom istraživanju oni su definisali „Četiri konjanika Apokalipse„, odnosno četiri ponašanja koja ako se konstantno pojavljuju u braku mogu signalizirati ozbiljne probleme u budućnosti.
Kritikovanje
Gottmani ističu da je konstantno kritikovanje, prvi signal problema u braku, jer je to predstavljanje određenog problema kao direktan rezultat nedostataka vašeg partnera. Za razliku od jednostavnog prigovora ili sugestije, kritikovanje u ovom kontekstu predstavlja direktan napad na karakter vašeg partnera i često se sastoji od širokih generalizacija.
Ovo ponašanje može biti posebno štetno jer preusmerava fokus sa problema na percipirane mane vašeg partnera—što na kraju čini da se više radi o tome ko je neko, a ne šta je uradio.
Na primer, iskren prigovor mogao bi zvučati kao: „Stvarno sam se zabrinula juče kada me nisi obavestio da ćeš se zadržati duže sa prijateljima.“ Ovde se ukazuje na specifično ponašanje i osećanje koje je ono izazvalo, bez napadanja partnera.
Nasuprot tome, kritikovanje zvuči ovako: „Uvek me držiš van igre i nikada ne razmišljaš o tome kako se osećam. Nikada ne bih uradila nešto tako sebično.“ Ovde je fokus na ponašanju kao na negativnoj proceni karaktera vašeg partnera.
Rekavši „Uvek to radiš“ i „Nikada ne radiš to“, počinjete da predstavljate svog partnera kao stalno usmerenog na sebe ili sebičnog. Kritikovanje ne služi za izražavanje nezadovoljstva, već za postavljanje krivice; to može izazvati osećaj krivice kod vašeg partnera što može brzo eskalirati u dodatne probleme.
Defanzivnost
Drugi signal je defanzivnost, odnosno pokušaj samoodbrane koji se često javlja kao odgovor na kritikovanje. Defanzivnost može imati dva oblika.
Prvi oblik je „stav nevine žrtve“, u kojem se osoba žali ili traži izgovore za svoje greške kako bi izgledalo da je nepravedno optužena. Na primer, ako vaš partner pita zašto ga niste obavestili da ćete biti van tako dugo, vi biste odgovorili: „Nisam videla prijatelje već dugo i znaš koliko sam želela da ih vidim. Zar nemam pravo na jednu noć zabave?“ Ovde prebacujete krivicu sa svojih postupaka na percipiranu nepravednost partnera.
Drugi oblik je „stav pravedne ljutnje“, u kojem se borimo protiv kritike kritikom u pokušaju da uzvratimo udarac. Na primer, ako vaš partner prigovara za nešto što ste obećali da ćete uraditi, ali ste zaboravili, vi biste odgovorili: „Imala sam veoma dug dan. Znao si da će mi danas biti zauzeto, pa zašto to nisi uradio sam?“ Ovde potpuno ignorišete problem u pitanju i umesto toga preusmeravate kritiku na postupke partnera.
Nema sumnje da se svi oslanjamo na defanzivnost s vremena na vreme. Međutim, stalna upotreba defanzivnosti samo odlaže rešavanje problema u braku, jer je to odličan alat za izbegavanje odgovornosti. U zdravom odnosu, partneri ne bi trebalo da imaju puno teškoća u preuzimanju odgovornosti za greške, jer nemaju čega da se plaše. Na kraju, defanzivnost samo pokazuje našem partneru da ne shvatamo njihove brige ozbiljno, što može prouzrokovati veće probleme.
Prezir
Treći signal, i sigurno najokrutniji, je prezir—koji uključuje iznošenje ogorčenih izjava sa percipiranog položaja autoriteta nad partnerom. Prezir je ponižavajuć za partnera i signal za koji Gottmani tvrde da je najveći prediktor razvoda. Prezir je obično rezultat duboko usađenog ogorčenja ili ljutnje i može se manifestovati na različite načine:
- Sarkazam: Upotreba oštrih komentara da bi se omalovažio partner.
- Uvrede: Napadi na karakter ili inteligenciju partnera.
- Psovke: Korišćenje pogrdnih ili omalovažavajućih imena za obraćanje partneru.
- Nepristojan govor tela: Okretanje očiju, prezirni smeh, snešenje ili drugi gestovi koji signalizuju prezir.
S obzirom na mrzovoljnu prirodu prezira, njegovi efekti na vezu mogu biti razorni i nije potrebno govoriti da su stalni znaci prezira veliki znak upozorenja. Gotovo je nemoguće rešiti problem kada je prisutan prezir. Prezir prenosi partneru da se smatrate superiornim u odnosu na njih, što će doprineti da se osećaju bezvredno ili manje vredno.
Zatvaranje
Poslednji prediktor je zatvaranje, koje uključuje potpuno povlačenje iz interakcije sa partnerom. Ovo povlačenje obično se javlja kao odgovor na druge signale, najčešće prezir. U ovom stanju, potpuno se zatvarate; postajete toliko ljuti, povređeni ili preplavljeni da prestajete da slušate i jasno pokazujete svom partneru da više niste prisutni. Na primer:
- Prestajete čak i sa slušnim signalima dok partner priča, kao što su klimanje glavom, kontakt očima i facijalna mimika
- Izlazite iz razgovora dok partner priča
- Potpuno se isključujete
- Ponašati se kao da ste zauzeti drugim poslovima
- Aktivno ignorišete drugu osobu
Zatvaranje se obično javlja kada preostale tri stvari postanu toliko nepodnošljive da vam deluje da ne postoji drugi način da komunicirate. Ovo je gotovo siguran korak ka razvodu jer smanjuje mogućnost da partner dođe do vas, pa prema tome neće moći da se napravi pomak u obnavljanju veze.
Pročitajte i Pogled kroz ključaonicu braka: Uvek je „onaj drugi“ više kriv
