Snežana Stupar (Odbor za obrazovanje): „Godine uzleta“ – imamo li krila?

Osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja („Godine uzleta“) je dokument kojim se definiše koncepcija vaspitanja i obrazovanja predškolske dece. On predstavlja okvir koji pre svega ima za cilj izradu i razvijanje programa vaspitno – obrazovnog rada na nivou predškolske ustanove, kao i izradu kriterijuma za praćenje i vrednovanje kvaliteta predškolskog vaspitanja i obrazovanja i ostvarivanje kontinuiteta predškolskog i osnovnoškolskog vaspitanja i obrazovanja.

Izrada novih Osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja u Srbiji je proces koji je obuhvatio sagledavanje različitih perspektiva kroz višegodišnje projekte uključujući donosioce politika, istraživače, praktičare, roditelje, decu i lokalnu zajednicu (Krnjaja i Pavlović Brenesilović 2014.) Dokument je razvijen u partnerstvu Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV), UNICEF-a, Instituta za pedagogiju i andragogiju Filozofskog fakulteta u Beogradu i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (MPNTR). Osnova programa je službeni dokument od 2018. godine, koji je zajednički na nivou Republike Srbije.

U GODINAMA UZLETA, IMA LI LETA? Ili je to samo okvirni neobavezni papir u kojem će ipak sve biti po starom, samo upakovano u drugi dokument.

Osnove programa već u polazištu definišu dete kao „biće igre“ a u vezi s učenjem deteta nedvosmisleno ističu da „Dete ne uči kroz podučavanje već u situacijama i aktivnostima koje se zasnivaju na izgovornom obrascu – dobrovoljnosti, inicijativi, dinamičnosti, pregovaranju, posvećenosti, otvorenosti, preispitivanju“ (Osnove programa 2018). Koncepcija Osnova programa „Godine uzleta“ upućuje na integrisan pristup učenju u programu kojim se podržava dobrobit deteta kroz odnose i delanje.

Šta je potrebno da bi se napravila promena u pristupu učenju?
Kako izgleda integrisano učenje u dečijem – vrtiću?

Za razliku od prethodnog programa, detetu se ne nameću neophodni sadržaji koje treba da savlada već vaspitači u interakciji sa decom dolaze do ideja o sadržajima koji su im interesantni i korisni. Kako u ovom procesu dolazimo do željenog cilja? Ko procenjuje koliko je za dete nešto korisno, ili nije? Kako se procenjuje kada je igra koja je u korist učenja prerasala u igru kojoj nije osnovna funkcija učenje?

Pročitajte i: Četiri veštine koje dete nauči samo u vrtiću

Ulogom vaspitača dobijamo procenu, koliko sve može da traje, iz njegovog ugla, možemo imati informaciju kako je birana igra, kao i kako se formira tema koja se razvija dok se ne iscrpe resursi, a to jesu interesovanja dece. Iz stručnog ugla, praktičara, može se objektivno desiti da jedna tema traje gotovo čitavu radnu godinu i da se kroz temu, tematsku igru, nestrukurisane materijale, tematske celine i sve što je programom „Godina uzleta“ predviđeno dobije mogućnost da se realizuje sve ono što je bilo predviđeno i ranijim programom. Uvažavajući sve gore navedene argumente, postavlja se suštinsko pitanje, ko sve to realizuje? Odgovor je vaspitač, praktičar.

Prilikom pripreme ovog članka konsultovani su stručni saradnici, pedagozi, psiholozi, vaspitači (kako iz privatnih, tako i iz državnih ustanova), rukovodioci i vlasnici ustanova, predavači sa Visoke škole za obrazovanje vaspitača u Vršcu i Sremskoj Mitorvici. Bilo bi korisno, produktivno i pedagoški korektno, da se primeti da se pitaju sve osobe koje su angažovane u obrazovno-vaspitnim ustanovama. U tome jeste najintezivnija strepnja!

KLJUČNI PROBLEM JE: Kako raditi na novim Osnovama usled nedostataka kadra? Onih vaspitača, koji bi ovaj program prihvatili, razumeli i najbitnije, sproveli, onako kako je zamišljen, da bi se dobili rezultati koji su predviđeni je izuzetno mali.

Pitanja koja se dalje nameću proizilaze iz rada pod ovim ingerencijama:

Kako to uklopiti u obrazovnu sredinu u koju deca odlaze nakon vrtića – osnovnu školu?
Kako se uklapa učenje kroz igru po izabranoj temi, sedenje i učenje kroz propisan školski udžbenik?
Ima li kontinuiteta u sticanju znanja između ova dva obrazovna nivoa?
Koliko su deca grafomotorički osnažena da bez tegoba drže olovku i uspešno realizuju zadato?

Deca jako dobro znaju šta je dobro realizovan zadatak a šta nije. Naravno da njihova uspešnost utiče na samopouzdanje.

Kako rešiti potrebe dece koja nisu za odabranu temu?
Kako rešiti nelagodu ako je ta tema koju realizuje grupa nestimulativna i nemobilišuća?
Šta uraditi ako dete nema fokus, koncentraciju, remeti, buni se, želi da radi sasvim nešto drugo?

Da li ostaviti takvo dete po strani, bez želje da pokušamo da ga animiramo, jer je njegov stav usamljen u odnosu na grupu?

Da li opet dolazimo do toga da primoravamo dete da radi ono što smo mi naumili, ili postoji neka granica?

U GODINAMA UZLETA, IMA LI LETA? Ili je to samo okvirni neobavezni papir u kojem će ipak sve biti po starom, samo upakovano u drugi dokument.

„A kad uđu u pravu školu, e onda će stvarno učiti“.

Autor: Snežana Stupar (zadužena za predškolsko obrazovanje – porodični terapeut)
Resorni odbor za obrazovanje Srbija centra

Izvor: Srbija centar