Evropa obnavlja gradivo: kako se prave bebe

Brigu o tome kako zaštititi mlade od neželjene trudnoće i naučiti ih da koriste kontracepciju, zamenila je nova briga – kako ih motivisati da rađaju i poboljšaju natalitetnu statistiku nacije. Rukovođena zabrinjavajućom statistikom koja govori da žene u Danskoj rađaju manje od dva deteta, nevladina organizacija „Seks i društvo”, koja u danskim školama realizuje program seksualnog obrazovanja, promenila je svoj nastavni plan i program. U fokusu njihovog predavanja više se ne nalazi zaštita od neželjene trudnoće, već se o materinstvu govori u pozitivnom svetlu, a sve je to deo ne tako suptilnog pritiska na mlade da na vreme počnu da razmišljaju o rađanju.

Danska je jedna od brojnih evropskih zemalja čiji su zvaničnici zabrinuti zbog malog broja novorođenih beba i strepe da visoka stopa nezaposlenosti destimuliše mlade da postanu roditelji. I italijanski ministar zdravlja nedavno je ovu mediteransku zemlju nazvao „umirućom”, aludirajući na činjenicu da je dečji plač u porodilištima sve tiši. Zvaničnici Grčke takođe brinu zbog činjenice da ekonomska kriza uzima danak u sve nižoj stopi rađanja.

Danska je samo jedna od evropskih zemalja u kojoj babice postaju tehnološki višak. Zbog toga Marijana Lomholt, nacionalna direktorka organizacije „Seks i društvo” ovih dana istupa u javnosti sa stavom: „Godinama smo deci i tinejdžerima pričali samo o sigurnom seksu i zaštiti od neželjene trudnoće. Došlo je vreme da im kažemo kada treba da zatrudne.” Njena briga nije bez osnova i nije samo nacionalnog karaktera – demografi već godinama upozoravaju da je Evropa postala stari kontinent i da veliki broj penzionera vrši pritisak na budžet zemlje, a situacija je još dramatičnija u Japanu u kome će broj prodatih pelena za odrasle uskoro premašiti broj kupljenih bebi-pelena.

U borbu za buduće danske bebe uključila se i jedna od vodećih turističkih agencija „Špijuni”, koja je, rukovođena statistikom koja govori da Danci imaju čak 46 odsto više seksualnih odnosa na odmoru, promovisala reklamni slogan „Uradite to za Dansku”, aludirajući na povećanje nataliteta u ovoj skandinavskoj zemlji.

Komentarišući napore Danske da mlade motiviše da počnu na vreme da razmišljaju o roditeljstvu mr Goran Penev, stručni saradnik Instituta društvenih nauka, kaže da edukacija tinejdžera ima puno opravdanje, jer se zakoni biologije ne mogu čitati između redova.

„Sredina dvadesetih godina je idealno vreme da dete dođe na svet – iako mlade žene stalno pomeraju biološke granice, a sistem obrazovanja doprinosi težem osamostaljivanju mladih osoba, činjenica je da postoji optimalno vreme za rađanje.

Za prostu reprodukciju nacije potrebno je 2,14 dece po ženi, a u našoj zemlji na jednu ženu dolazi 1,36 dece. Zato se ne treba čuditi podatku da svake godine „nestane” grad od 35.000 stanovnika i da se broj stanovnika između dva popisa smanjio za 377.335 osoba.

Prosečna Srpkinja danas prvo dete rađa u tridesetoj godini, a ako se u porodilište prvi put ode na pragu četvrte decenije, rađanje drugog deteta je pod znakom pitanja. Mladima treba otvoreno reći da nije svejedno da li se rađa u dvadesetoj ili u četrdesetoj godini i treba ih na vreme upoznati da rađanje u kasnijim godinama donosi više problema, smatra ovaj demograf.

Natalitetne studije govore da je potvrda o višem stepenu maminog obrazovanja obrnuto srazmerna broju dečjih kreveta u stanu. Jer, intelektualke i žene od karijere češće prekidaju trudnoću i ređe se odlučuju da imaju više od jednog deteta. U prilog tome svedoči i demografska statistika koja kaže da žene bez školske spreme imaju 0,7 dece više u odnosu na žene sa fakultetskom diplomom.

———————————————————————

Majke u Francuskoj i Švajcarskoj rade četiri dana nedeljno

Uroš Smiljanić, koordinator programa u Asocijaciji za reproduktivno zdravlje, kaže da nema ničeg spornog u činjenici da edukacija o važnosti rađanja bude deo obaveznog obrazovanja tinejdžera, ali dodaje da odluka o rađanju spada u korpus osnovnih ljudskih prava.

„Činjenica je da odlaganje rađanja dovodi do niske stope nataliteta i starenja stanovništva, ali to su, nažalost, postali standardi zapadne civilizacije. Međutim, treba reći da pozitivan prirodni priraštaj imaju one zemlje koje se trude da ženama obezbede uslove za bezbrižnu trudnoću i roditeljstvo.

Majke u Francuskoj imaju četvorodnevnu radnu nedelju do detetove druge godine, a švajcarske majke rade samo četiri dana u nedelji sve dok dete ne napuni šest godina”, zaključuje Uroš Smiljanić.