Oko jedne trećine učenika u Srbiji (33 odsto) nalazi se ispod prvog nivoa računarske i informacione pismenosti. Preciznije, trećina naših đaka digitalno je nepismena, to jest ne dobacuje do prvog od četiri nivoa skale kojom se mere đačka postignuća na Međunarodnom ispitivanju računarske i informacione pismenosti ICILS 2023. (International Computer and Information Literacy Study – ICILS).
Ovo istraživanje je kod nas, kao velika novina u sistemu, prvi put realizovano prošle godine. U ovoj studiji ukupno je učestvovalo 132.889 učenika osmog razreda (uglavnom četrnaestogodišnjaci), više od 60.000 nastavnika iz 5.299 škola i 35 obrazovnih sistema zemalja učesnica. U Srbiji istraživanje je sprovedeno u 154 škole, a uzorak ispitanika činilo je 3.125 osmaka i 2.224 nastavnika.
– U našoj zemlji se oko jedne trećine učenika (33 odsto) nalazi ispod prvog nivoa računarske i informacione pismenosti, druga trećina (34 odsto) se nalazi na prvom nivou, dok je ostatak učenika raspoređen tako da se oko 27 odsto nalazi na drugom i pet odsto na trećem nivou. Čak 67 odsto učenika u Srbiji postiže postignuće koje je niže od drugog nivoa računarske i informacione pismenosti, što predstavlja demarkacionu liniju koja opisuje nizak nivo samostalnosti u izvršavanju osnovnih zadataka i nizak nivo kritičkog pogleda na korišćenje informacija iz različitih izvora – zaključak je stručnjaka Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV), koji su kod nas realizovali istraživanje ICILS 2023.
Za učenike koji nisu dostigli drugi nivo računarske i informacione pismenosti, a to je kod nas pomenutih 67 odsto, naši stručnjaci ukazuju da ti đaci nemaju zadovoljavajuće digitalne kompetencije potrebne za efikasno, efektivno i sigurno korišćenje digitalnih tehnologija u školi i van nje. Drugi nivo računarske i informacione pismenosti, kako su objasnili, smatra se minimalnim standardom za efikasno korišćenje digitalnih alata u obrazovanju i za omogućavanje pojedincima da donose informisane odluke u digitalnoj eri.
Naši stručnjaci ukazuju da ti đaci nemaju zadovoljavajuće digitalne kompetencije potrebne za efikasno, efektivno i sigurno korišćenje digitalnih tehnologija u školi i van nje.
Surova je istina da među učenicima koji su dostigli četvrti i najnapredniji nivo računarske i informacione pismenosti nema nijednog iz Srbije, kako je juče ukazala Katarina Aleksić, nacionalni koordinator ICILS istraživanja. Pojašnjeno je da đaci koji postižu rezultate na četvrtom nivou zapravo pokazuju najviši stepen korišćenja pouzdanih podataka, vrednovanjem korisnosti i kredibilnosti informacija na osnovu sadržaja i izvora odakle potiču.
U Republici Srbiji prosečno postignuće na skali računarske i informacione pismenosti iznosi 443 poena, dok je prosečan rezultat ICILS studije 476 poena.
– Postignuća učenika u Srbiji su niža za 33 poena i ova razlika je statistički značajna – podvlače stručnjaci ZVKOV-a.
Objasnili su i da je osim naše države još devet obrazovnih sistema ispod međunarodnog proseka ICILS-a, a da su rezultati učenika iz Srbije, koji jesu na začelju „rang-liste”, na nivou postignuća vršnjaka iz Urugvaja i Bosne i Hercegovine, bolji od samo pet obrazovnih sistema, a lošiji od preostalih 25 zemalja učesnica istraživanja.
– U odnosu na najviši rezultat koji je u ICILS 2023. postigla Republika Koreja (540), zaostatak Srbije je preko 100 poena, a zaostatak u odnosu na Češku (525), kao evropski obrazovni sistem sa najboljim rezultatima, iznosi 82 poena. Prema tome, u odnosu na celokupno međunarodno učešće, Srbija se nalazi u grupi obrazovnih sistema sa slabijim rezultatima na skali računarske i informacione pismenosti. Kada se uporede postignuća učenika iz Srbije sa postignućima njihovih vršnjaka iz referentnih obrazovnih sistema, uočava se da učenici iz Slovenije, Hrvatske, Slovačke i Češke Republike imaju značajno viša postignuća u poređenju sa Srbijom, ali i sa ICILS prosekom – deo je analize znalaca ZVKOV-a.
ICILS se inače sprovodi od 2013. godine u petogodišnjim ciklusima, što znači da su do sada realizovana tri ovakva ispitivanja. Naša država prvi put je učestvovala u ovom istraživanju „sa namerom da se pronađe odgovor na pitanje koliko su naši učenici danas zaista spremni za život u sve digitalizovanijem svetu”, kako se navodi u našem zvaničnom nacionalnom izveštaju koji je objavio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV).
Izvor: Politika.rs
