Drugog utorka u februaru svake godine obeleževa se Međunarodni dan bezbednijeg interneta, što nas dovodi do pitanja – šta to zapravo znači i na koji način možemo doći do toga da internet bude bezbednije mesto, pre svega za najmlađe.
Na temu bezbednosti na internetu i digitalnoj mudrosti razgovarali smo sa Aleksandrom Petrovski, autorkom knjige „Potraga za moćnom značkom Mrežoslav“, koja je nastala kao rezultat želje da se stvori sveobuhvatan vodič koji će roditeljima pomoći u jednom od veoma važnih zadataka u 21. veku – da svoju decu pripreme za odgovorno i mudro korišćenje tehnologije koja nas okružuje.
Kada i kako bismo trebali početi sa ‘upoznavanjem’ deteta sa internetom i digitalnim svetom?
Deca su danas okružena ekranima od najranijeg uzrasta, kao što su učesnici u saobraćaju. Kao što učimo dete da treba da se držimo za ruku kada prelazimo ulicu, tako smo i dok upoznaje digitalnu tehnologiju uz njega i postavljamo pravila ponašanja.
Najbolji trenutak za početak je onda kada dete pokazuje interesovanje, ali uz jasne granice i pravila. Preporučuje se da deca do druge godine izbegavaju ekrane, a da se u periodu od 2 do 5 godina vreme pred ekranom ograniči na kvalitetan sadržaj koji će roditelji odabrati, idealno uz koji će biti aktivni korisnici – odnosno koji će deci poslužiti da prošire svoj svet i dopune istraživanje.
Knjiga „Potraga za moćnom značkom Mrežoslav“ namenjena je deci starijoj od četiri godine. Ono što vidimo oko sebe, potvrdilo je i istraživanje rađeno u Srbiji, a to je da je od sedme godine dostupnost ICT uređaja i tehnologije deci gotovo apsolutna. Kada pođu u školu 70% dece dobije sopstveni uređaj. Edukaciju treba da počnemo i pre nego što im damo uređaj na korišćenje, a posebno ukoliko odlučimo da su dovoljno zreli da imaju svoj. Taj period je ključan za oblikovanje zdravih digitalnih navika.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Šta je to digitalna mudrost i kako bismo je mogli ‘preneti’ deci?
Digitalna mudrost je sposobnost da se tehnologija koristi promišljeno, sa jasnim razumevanjem i svesti o njenim prednostima i rizicima. To nije samo digitalna pismenost (znanje kako da koristimo tehnologiju), već i sposobnost da postavimo granice, kritički razmišljamo o sadržaju i biramo ono što nas obogaćuje.
Deci je digitalnu mudrost najlakše preneti kroz igru, razgovor i primer odraslih. „Mrežoslav“ je zato osmišljen kao vodič za najmlađe koji im pomaže da kroz priču i interaktivne zadatke usvoje važne digitalne veštine – kako da budu bezbedni, kako da ne dele privatne informacije, da znaju koje su to dobre strane kada nam tehnologija služi i da razumeju zašto se ekrani koriste maksimum sat vremena dnevno.
Koji je prvi korak u pravilnom korišćenju digitalnih uređaja? Kako izgleda adekvatna roditeljska kontrola upotrebe digitalnih uređaja?
Prvi korak je postavljanje jasnih pravila i granica, čije okvire će roditelj postaviti. To podrazumeva zajednički dogovor o korićenju uređaja: koliko dugo i kada dete može da koristi digitalne uređaje, biranje aplikacija, crtanih filmova i igara koje su edukativne i primerene uzrastu, učenje deteta kako prepoznati neprimerene sadržaje i ukoliko već zna da čita i piše – da ne ostvlja lične podatke.
Roditeljska kontrola ne znači zabranu, već vođstvo – kroz razgovor, zajedničko istraživanje digitalne tehnologije i podsticanje deteta da samo postavlja pitanja i donosi zaključke.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Šta možemo, kao roditelji, da uradimo kako bismo kod deteta izgradili zdrav odnos prema tehnologiji?
Bilo bi dobro da tehnologiju ne koristimo kao „dadilju“, već da je uključimo u svakodnevni život na smislen način. To znači da budemo dobar primer – deca uče posmatrajući nas, pa ako sami stalno gledamo u telefon i besciljno skrolujemo dok nam oni pričaju nešto što im je važno, teško će razumeti zašto oni treba da ograniče vreme pred ekranom. Takođe, važno je da u porodičnom životu postoji ravnoteža – da tehnologija ne zameni igru, fizičku aktivnost i interakciju licem u lice.
Jedan od korisnih pristupa je i zajedničko kreiranje „digitalnih rituala“ – na primer, gledanje edukativnog sadržaja zajedno i razgovor o njemu, a preporuka pedijatara je da ti blokovi ne budu duži od 20 minuta i da potom usledi makar kraća igra u kojoj će dete biti fizički aktivno. Da to bude nešto što mu je privlačno i čemu se raduje. Znamo da deca vole rituale i predvidivost, te ako predškolcu ili mlađem školarcu kažemo: „možeš utorkom i četvrtkom popodne (nikako dva sata pred spavanje) da pogledaš jedan crtać ili odigraš odabranu igru“, a ostanemo istrajni u tome da nema dodatnih termina – onda će i oni vremenom prihvatiti.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Često se govori o negativnim efektima upotrebe digitalnih uređaja i interneta, ali postoje li pozitivne strane i koje su? Koji su to primeri ‘dobre prakse’ i najbolji predlozi za upotrebu tehnologije i interneta u korist deteta?
Apsolutno, internet može biti fantastičan alat za razvoj dečje kreativnosti, kritičkog mišljenja i učenja – ako ga koristimo mudro.
Podeliću jedan lični primer: moja ćerka koja uskoro puni pet godina i ja ponekad s papirima i bojicama sednemo pred televizor u dnevnom borvku i na Youtube gledamo tutorijale ilustratora koji zajedno sa decom crtaju životinje, a mi im se pridružimo. Ja joj prevodim njihov razgovor s engleskog jezika, te pored neke cake za crtanje usput nauči i poneku novu reč. Takođe smo nedavno iskoristili mobilnu aplikaciju da posmatramo Paradu planeta, da pronađemo gde je koja planeta i upoznamo nove zvezde. Ćerka se već aktivno zanima za Svemir, pa je bila oduševljena prilikom da bolje vidi nebeska tela „golim okom“. Usput sam joj objasnila odakle sam preuzela tu aplikaciju, da sam prethodno proverila da ima oznaku PEGI3, što znači da je primerena i za njene godine.
Kroz knjigu „Mrežoslav“, deca uče da digitalni uređaji nisu igračka za laku zabavu, već prozor u svet znanja i prilika. Tehnologija sama po sebi nije ni dobra ni loša – važno je kako je koristimo. Na nama je da decu naučimo da ona ne vlada njima, već da oni budu oni koji donose pametne digitalne odluke.
Prema rezultatima istraživanja „Deca Evrope na internetu“, čak 65% dece u Srbiji uzrasta 9-10 godina pristupa internetu svakodnevno preko pametnih telefona. Provode više od 3 sata dnevno onlajn, bez adekvatnog roditeljskog nadzora ili uvida u to šta rade. Internet uglavnom koriste za zabavu i komuniciranje sa prijateljima, za videoigre i društvene mreže.
Aleksandra Petrovski je autorka knjige „Potraga za moćnom značkom MREŽOSLAV“, osnivačica Fondacije Dva 37 – neprofitne nevladine organizacije koja kreira i sprovodi angažovane kulturne, filantropske i društveno odgovorne samoodržive projekte u cilju stvaranja tolerantnijeg i solidarnijeg društva.
Pokrenula je i inicijativau „Hrabri i bezbedni“ namenjenu za širenje svesti o važnosti rane edukacije, sa ciljem da se izgradi sigurno, pametno i hrabro sutra. Osim „Mrežoslava“, Aleksandra je napisala i knjigu „GAĆOSLAV“ koja pomaže da deci usadimo svest o poštovanju telesnih granica.
