Roditeljstvo je složen i višeslojan proces, ispunjen izazovima koji se razlikuju od porodice do porodice. Jedno od čestih tema koje se nameću jeste da li pol deteta utiče na nivo stresa koji roditelji doživljavaju? Pitanje da li su dečaci „zahtevniji“ ili devojčice „osetljivije“ generacijama se provlači kroz roditeljske razgovore.
Iako svakodnevna iskustva i društveni stereotipi često nude pojednostavljene odgovore, naučna istraživanja ukazuju na znatno složeniju i nijansiraniju sliku.
Kako očekivanja odraslih često postaju granice dece
Prema velikoj sistematskoj analizi objavljenoj u časopisu European Child & Adolescent Psychiatry, koja je obuhvatila više desetina studija o roditeljskom stresu, pol deteta nije dosledno povezan sa nivoom stresa kod roditelja. Drugim rečima, istraživači nisu pronašli jasan dokaz da su roditelji dečaka ili devojčica generalno više opterećeni od drugih.
Umesto pola deteta, nauka identifikuje druge faktore kao ključne za roditeljski stres: psihičko stanje roditelja (npr. depresija ili anksioznost), ponašanje deteta (posebno problemi u ponašanju), nivo socijalne podrške, porodične odnose i finansijske uslove, piše Springer Link.
Ovo sugeriše da stres ne zavisi toliko od toga da li je dete muškog ili ženskog pola, već od šireg konteksta u kojem se roditeljstvo odvija.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Razvojne faze važnije od pola
Razlike u ponašanju dece Iako pol sam po sebi nije presudan, neka istraživanja ukazuju da tipovi izazova mogu da se razliuju. Na primer, dečaci statistički češće pokazuju tzv. „eksternalizovana ponašanja” (agresija, impulsivnost), dok devojčice češće imaju „internalizovane probleme” (anksioznost, povlačenje). Upravo ti obrasci ponašanja mogu različito da utiču na doživljaj stresa kod roditelja. Drugim rečima, roditelj može da doživi različite vrste opterećenja, ali ne nužno i veći ukupni stres.
Studije, takođe, pokazuju da se nivo roditeljskog stresa menja tokom odrastanja deteta. Na primer, prelazak u adolescenciju često povećava stres zbog intenzivnijih konflikata i potrebe deteta za autonomijom, piše PubMed.
Ovaj porast stresa javlja se kod roditelja i dečaka i devojčica, što dodatno potvrđuje da razvojna faza ima veći uticaj od pola deteta.
U kakvoj su vezi broj dece koju imate, i dužina života
Postoje i pojedinačna istraživanja koja sugerišu specifične razlike. Na primer, jedna studija je pokazala da roditelji sa sinovima mogu imati brži kognitivni pad u starijem dobu, što se tumači kao potencijalno veće dugoročno opterećenje. Međutim, ovakvi nalazi su izolovani i ne menjaju opšti naučni konsenzus.
Savremena nauka ne podržava ideju da je jednoznačno stresnije odgajati dečaka ili devojčicu. Umesto toga, došlo se do zaključaka da pol deteta ima minimalan ili nedosledan uticaj na roditeljski stres, da su ključni faktori za povećanje stresa kod roditelja ponašanje deteta, mentalno zdravlje samih roditelja i nedostatak socijalne podrške.
Zato se može reći da pitanje nije „ko stvara više stresa”, već „koje vrste izazova roditelj doživljava”, a to zavisi mnogo više od individualnih okolnosti nego od samog pola deteta.
Izvor: magazin.politika.rs
