Zločin se dogodio samo dan nakon masovnog ubistva u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu.
U Duboni i Malom Orašju 4. maja 2023. ubijeni su Nikola Milić (14), Aleksandar Milovanović (17), Marko Mitrović (17), Kristina (18) i Milan Panić (22), Lazar Milovanović (19), Nemanja Stevanović (21), Dalibor Todorović (24) i Petar Mitrović (25).
Uroš Blažić, koji u tom trenutku ima 20 godina, naoružan automatskom puškom i pištoljem, je u selu Malo Orašje, kod Smedereva, na prostoru kod spomenika pucao na grupu mladih ljudi. Zatim se odvezao u susedno selo Dubona, gde je nastavio da puca u ljude okupljene u dvorištu lokalne škole.
Ubijeno je devet osoba, od kojih je osam stradalo na licu mesta ili neposredno nakon toga, dok je deveta žrtva preminula kasnije u bolnici od posledica teških povreda. Ukupno je ranjeno 12 osoba.
Nakon pucnjave, Blažić je napustio vozilo, a potom uz pretnju oružjem oteo taksistu i putnicu, nateravši taksistu da ga vozi do sela Vinjište kod Kragujevca, gde se sakrio na imanju svog ujaka. Upravo na tom imanju je i uhapšen u ranim jutarnjim časovima 5. maja nakon opsežne policijske potrage.
U periodu od hapšenja do početka suđenja, istraga je otkrila dodatne detalje koji su izazvali burne reakcije javnosti.
Naime, pripadnici policije su tokom pretresa kuće u kojoj je živela porodica Blažić pronašli ogromnu količinu nelegalnog oružja, municije i minsko-eksplozivnih sredstava. Zbog ovoga je uhapšen i otac počinitelja, Radiša Blažić.
Jedna od najvažnijih tema koju su mediji kontinuirano isticali jeste zakonsko ograničenje kazne. S obzirom na to da je Uroš Blažić u trenutku izvršenja krivičnog dela imao nepunu 21 godinu, prema Krivičnom zakoniku Republike Srbije, njemu se ne može izreći kazna doživotnog zatvora. Maksimalna kazna za lica mlađa od 21 godine za ovakvo delo ograničena je na 20 godina zatvora.
Porodice žrtava su u protekle tri godine organizovale više skupova, blokada i apela, tražeći izmene zakona, oštrije kazne i bržu reakciju pravosuđa. Isticali su da su ogorčeni zbog činjenice da počinilac može izaći na slobodu u srednjim godinama.
Sudski postupak se pokazao kao izuzetno kompleksan, a bio je ispraćen i incidentima.
Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Smederevu, Uroš Blažić se tereti za teško ubistvo, nedozvoljenu proizvodnju, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija, otmicu i neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila. Njegov otac, Radiša Blažić, tereti se za nedozvoljeno držanje oružja i dovođenje u opasnost.
Suđenje je zvanično počelo u maju 2024. pred Višim sudom u Smederevu.
Međutim, već pri prvom uvođenju optuženih u sudnicu došlo je do incidenta kada su revoltirani članovi porodica žrtava nasrnuli na optužene.
Zbog nemogućnosti obezbeđivanja sigurnih uslova za dalji tok suđenja, Vrhovni sud je doneo odluku da se suđenje izmesti u zgradu Specijalnog suda u Beogradu, iako predmet formalno i dalje vodi Viši sud u Smederevu. Tokom procesa u Beogradu, Uroš Blažić je priznao izvršenje krivičnog dela, ali je pokušao da skine odgovornost sa oca u vezi sa poreklom oružja.
Tokom ovog procesa saslušani su brojni svedoci, preživeli, kao i veštaci. Suđenje se odvijalo uz jake mere obezbeđenja i konstantno prisustvo porodica žrtava koje su pratile svako ročište.
Uroš Blažić je krajem decembra 2024. osuđen prvostepenom presudom na maksimalnu kaznu od 20 godina zatvora za ubistvo devet i ranjavanje 12 osoba, za nedozvoljeno držanje i nošenje oružja 10 godina, otmicu 10 godina i neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila tri godine, ali mu je izrečena jedinstvena kazna od 20 godina.
Njegov otac, Radiša Blažić, takođe je osuđen na 20 godina zatvora zbog neovlašćenog držanja oružja i omogućavanja oružja za masakr.
U Apelacionom sudu u Beogradu za 8. maj 2025. bila je zakazana sednica za odlučivanje o žalbama na prvostepenu presudu Urošu i Radiši Blažiću. Apelacioni sud u Beogradu odbio je kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih i potvrdio prvostepenu presudu obojici optuženih.
Izvor: Danas.rs
