Ova duhovita, emotivna i izuzetno promišljena pedagoško-umetnička fuzija koju izvode deca, kroz pesmu, igru i humor otvara ozbiljna pitanja o očekivanjima, pritiscima i generacijskim obrascima.
Dramski tekst napisala je pedagoškinja Snežana Golić, muziku komponovala Milana Velimirović, rediteljka bila Sonja Leštar, a koreografkinja Ista Stepanov. To je samo deo dugog spiska saradnika koji su pomogli da devojčice koje čine „Iskrice”, uz glumicu Isidoru Viček, iskorače iz onog što je javni čas za roditelje, te počnu ozbiljnije vaspitavati publiku, dajući vršnjačkoj edukaciji nov nivo.
– Muziku za mjuzikl na edukativni tekst Snežane Golić komponovala sam tako da se publici približi važna poruka o potrebi razumevanja, podrške i prihvatanja dece bez prevelikih očekivanja – objašnjava Milana Velimirović. – Kroz songove, koji se lajtmotivski provlače, deca su nam pružila radost, humor, prepoznavanje sopstvenih grešaka i ponašanja u odnosu prema njima. Nadam se da će ovaj mjuzikl biti upamćen po osećaju nežnosti, topline, ljubavi i vere da umetnost može pokrenuti pozitivne promene.
Obe strane medalje
„Iskrice” su nastale kao program u kojem umetnost, sport i kultura služe deci, a ne obrnuto.
„Sve je počelo od ideje da iskoristimo ono što deca vole – igru, pesmu, pokret – kako bismo ih naučili nečemu važnom, a da i ne primete da uče. Najbitnije se dešavalo na časovima i iza scene, dok su završne predstave za roditelje bile pre svega stvaranje lepih uspomena. Devojčice koje su kod nas već sedam-osam godina usvojile su i žive sve vrednosti ʼIskricaʼ, pa je naša procena bila da su spremne da malo uđu u službu kulture i umetnosti, sa stečenim radnim navikama, unutrašnjom željom da se time bave, sa dovoljno zrelosti da shvate zašto se nešto ponavlja više puta, te zašto jurimo određeni kvalitet. Drugi razlog je bio da deci, kada završe naš osnovni program i odu dalje, ne bude šokantno da je publika važna, a programi u svrsi spoljne evaluacije i pohvale. Da znaju i za jednu i za drugu stranu medalje”, kaže pedagoškinja Snežana Golić.
Kako napominje Golićeva, matični saradnici iz ʼIskricaʼ su ti koji su napravili temelje da deca budu opuštena na sceni, da se ne plaše grešaka, pa i da učestvuju u režiji, što su primetili i pozorišni radnici, prolazeći kroz ceo proces.
– Mnogo sam srećna što mi se desilo da me glumica Sonja Leštar preporuči za ovaj posao, kog sam se u početku pribojavala, zato što nisam imala nikakvog iskustva u radu sa decom. Međutim, kada sam prvi put otišla na čas, to je bila ljubav na prvi pogled. Isto tako, kada sam prvi put pročitala tekst „Sela sam, pa šta”, bila sam fascinirana njegovom tačnošću, duhovitošću i dirljivošću. Pomislila sam koliko bi meni značilo da sam ovako neke stvari čula kada sam bila mala, pre nego što sam sama sebi natovarila na vrat silne pritiske i očekivanja, a i nakon što mi ih je sama sredina nametnula. Pomislila sam kako bi svako dete trebalo ovo da čuje – kaže studentkinja master studija glume na Akademiji umetnosti u Novom Sadu Magdalina Obradović.
Pripremajući ovaj mjuzikl, dodaje Magdalina, mnogo su se smejale, ludirale, igrale, a najlepše od svega bilo je kad vidi koliko su Iskrice zainteresovane za rad.
– Kada neka devojčica ne dođe na čas, ne možemo pet minuta da odlučimo koja će uskočiti umesto nje, jer čim ja to pitam, sve ruke odmah odu uvis. Mnogo smo se smejale kada smo vežbale dikciju i razmrdavanje govornog aparata, kada sam im donela komplikovane brzalice, koje one nikako nisu mogle da zapamte. Uživam kada same predlažu, donose rekvizite, pričaju kako su u svom okruženju posmatrale likove koje treba da igraju. Meni toliko često kreću suze na času dok ih gledam da ne znam koju količinu maramica treba da ponesem na premijeru – iskrena je sagovornica.
Ključne trenutke značio je sam razgovor o tekstu.
– Bilo mi je značajno kada vidim kako one to razumeju i kada mi prepričavaju situacije iz svog života. Prepoznajem sebe u njihovim godinama i stalno razmišljam o tome koliko je važno na vreme detetu postaviti temelj za samopouzdanje i za zdrav odnos prema sebi i prema očekivanjima od okoline – dodaje. – Želim da pozovem sve roditelje da dovedu svoju decu na ovaj mjuzikl: poželećete da ih zagrlite, a oni će poželeti da zagrle svoje mame i bake i da svi zajedno malo sednete da odmorite, u ovom svetu u kom ne znaš kuda bi pre pohitao od obaveza, jer „Sela sam, pa šta”!
S. Milačić
Izvor: dnevnik.rs
