Najveća vrednost sporta nije u tome što će dete naučiti da bolje servira, šutne loptu ili istrči brže od svojih vršnjaka. Njegova najveća vrednost je u tome što sport predstavlja jedno od najvažnijih okruženja za razvoj karaktera, samopouzdanja i životnih navika.
Zbog toga ulogu trenera nikada ne treba posmatrati isključivo kroz sportske rezultate.
Uloga trenera je mnogo veća nego što mislimo
U javnosti se često smatra da je posao trenera jednostavan: organizovati trening, naučiti decu tehnici i pripremiti ih za takmičenje. U praksi je situacija daleko složenija.
Svako dete koje dođe na trening sa sobom nosi i svoj svet. Neko dolazi nakon odličnog dana u školi, neko nakon sukoba sa vršnjacima, neko sa manjkom samopouzdanja, a neko sa velikim strahom od neuspeha.
Zbog toga uspešan trener mora biti i pedagog, i vaspitač, i motivator. On ne radi samo na razvoju sportskih sposobnosti već i na razvoju ličnosti.
Deca mnogo ređe pamte rezultate nego način na koji su se osećala u prisustvu svog trenera. Pamte da li ih je neko ohrabrio kada im nije išlo, da li ih je saslušao kada su imala problem i da li su se osećala prihvaćeno u grupi. Upravo zato je poverenje temelj svakog uspešnog rada sa decom.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Savremena deca odrastaju u drugačijem svetu
Svako vreme nosi svoje izazove.
Nekada su deca najveći deo dana provodila napolju, u igri i druženju. Danas značajan deo njihovog vremena zauzimaju telefoni, društvene mreže i digitalni sadržaji.
Mnogi na ove promene gledaju isključivo kao na problem. Međutim, zadatak odraslih nije da se bore protiv vremena u kom deca žive, već da ga razumeju.
Savremeni trener mora razumeti interesovanja novih generacija. Deca danas traže dinamiku, komunikaciju, osećaj pripadnosti i mogućnost da budu deo nečega što im je zanimljivo.
Ukoliko sport uspe da zadovolji te potrebe, on postaje snažna protivteža pasivnom načinu života.
Zbog toga je danas važnije nego ikada da sportska sredina bude mesto gde se dete oseća prihvaćeno, vrednovano i podstaknuto da napreduje.
Zašto je osećaj pripadnosti toliko važan?
Jedna od osnovnih psiholoških potreba svakog deteta jeste potreba da pripada grupi. Kada dete oseti da je prihvaćeno među svojim vršnjacima, njegova motivacija raste. Postaje spremnije da se trudi, preuzima odgovornost i istraje čak i kada naiđu teškoće.
U sportu se upravo kroz pripadnost razvijaju neke od najvažnijih životnih vrednosti:
saradnja, disciplina, poštovanje, strpljenje i odgovornost.
Dete koje oseća da je deo zdravog kolektiva ne dobija samo saigrače. Ono dobija osećaj sigurnosti i podrške koji može imati veliki uticaj na njegov razvoj.
Roditelj i trener moraju biti saveznici
Jedna od najvećih grešaka koja se često javlja u radu sa mladim sportistima jeste nedovoljna komunikacija između trenera i roditelja.
Roditelj vidi dete u porodičnom okruženju.
Trener ga vidi u kolektivu.
Tek kada se te dve perspektive povežu, moguće je dobiti potpunu sliku o potrebama deteta.
Ponekad se iza loše koncentracije na treningu krije problem u školi. Nekada iza povučenosti stoji nedostatak samopouzdanja. Ponekad je pad motivacije posledica problema koje odrasli ne primete na vreme.
Zato komunikacija između trenera i roditelja ne sme biti ograničena samo na organizacione teme.
Njen cilj mora biti razumevanje deteta.
Važno je naglasiti da saradnja ne znači mešanje uloga. Roditelj nije trener, kao što trener nije roditelj. Ali kada postoji međusobno poverenje i poštovanje, obe strane mogu značajno doprineti razvoju mladog sportiste.
Najveći uspeh trenera ne meri se medaljama
Sportski rezultati su važni.
Međutim, oni su prolazni.
Medalje vremenom završe u fiokama, a rezultati se zaborave.
Ono što ostaje jesu navike, vrednosti i karakter koji su izgrađeni tokom godina provedenih u sportu.
Zbog toga verujem da se uspeh trenera ne meri brojem osvojenih trofeja, već brojem dece koja su zahvaljujući sportu postala odgovorniji, samostalniji, disciplinovaniji i bolji ljudi.
Ako dete iz sporta ponese samopouzdanje, radne navike, poštovanje prema drugima i veru u sopstvene sposobnosti, onda je sport ispunio svoju najvažniju ulogu.
I upravo tu leži prava suština sportske pedagogije.
Autor: Filip Gacić
