Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu.
Piše: Filip Gacić
“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Iako smo svedoci da se veliki broj mladih danas bavi sportom - malo njih ostvari značajnije rezultate u sportu. Za to postoje određeni razlozi - o čemu govori profesor doktor Marko Stojanović sa Univerziteta u Novom Sadu
Kada se roditelji prekomerno identifikuju sa sportskim performansom svog deteta, počinju da definišu svoju vlastitu vrednost u smislu uspeha ili neuspeha njihovog sina ili kćerke.
U okviru jutarnjeg programa na Radio-televiziji Vojvodine, na temu veličanja uspeha dece i hvaljenju njihovim dostignućima na drušvenim mrežama, ali i o ponašanju roditelja uopšte, odnosu koji imaju sa svojom decom govorila je pedagog Snežana Golić.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu.
Piše: Filip Gacić
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
