Kada se govori o dečijem sportu, najčešće se priča o rezultatima, medaljama, pobedama i talentu. Međutim, suština sporta u dečijem uzrastu nalazi se na drugom mestu.
Piše: Filip Gacić
“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
Iako smo svedoci da se veliki broj mladih danas bavi sportom - malo njih ostvari značajnije rezultate u sportu. Za to postoje određeni razlozi - o čemu govori profesor doktor Marko Stojanović sa Univerziteta u Novom Sadu
Kada se roditelji prekomerno identifikuju sa sportskim performansom svog deteta, počinju da definišu svoju vlastitu vrednost u smislu uspeha ili neuspeha njihovog sina ili kćerke.
U okviru jutarnjeg programa na Radio-televiziji Vojvodine, na temu veličanja uspeha dece i hvaljenju njihovim dostignućima na drušvenim mrežama, ali i o ponašanju roditelja uopšte, odnosu koji imaju sa svojom decom govorila je pedagog Snežana Golić.
Dete još nije stiglo da spusti ranac, ispriča kako mu je protekao dan niti objasni šta se dogodilo. Roditelj već ima podatak, a podatak lako postaje zaključak: nije dovoljno učilo, nije bilo pažljivo, nije se potrudilo.
Roditelji, neretko i po sopstvenim priznanju, pribegnu obliku pomoći koji smatraju podrškom, a koji se ogleda u pisanju sastava i pesama, pravljenju projekata ili izradi crteža.
Tokom dva dana Oplenac je ponovo postao mesto susreta dece i porodica iz cele Srbije i regiona, uz rekordnih 45.000 posetilaca, 120 aktivnosti i oko 1200 volontera.
