Piše: Svetlana Đokić
Štednja pre svega
Švajcarske škole veoma ozbiljno shvataju svoju ulogu vaspitavanja dece (za moj ukus čak preterano ozbiljno, u odnosu na obrazovanje koje će dobiti tek u gimnaziji). Pošto su više nego svesni da polovina budućih Švajcaraca dolazi iz porodica stranaca, od vrtića do kraja srednje škole pokušavaju da im usade svoja merila vrednosti.
Nikome ne pada na pamet da decu vodi u hotel i plaća im nekog ko će da ih služi. Naprotiv, biće smeštena u nekom od brojnih, skromno nameštenih planinarskih domova, a spavaće u zajedničkim sobama, u svojim vrećama za spavanje.
Nikome ne pada na pamet da decu vodi u hotel i plaća im nekog ko će da ih služi. Naprotiv, biće smeštena u nekom od brojnih, skromno nameštenih planinarskih domova
To nije dovoljno, već se deca mesecima unapred trude da kolektivno zarade novac, i time smanje i onako minimalne troškove: pred Božić su pravila ukrase i prodavala ih ispred škole, trenutno subotom prodaju kolače ispred tržnog centra, i slično. Uče ih i da pronađu sponzore, ukoliko je to moguće. Sve u svemu, nas će Mihajlova «maturska ekskurzija» sa sve oproštajnom večerom, koja zamenjuje matursko veče, da košta oko sto švajcarskih franaka.
To nije dovoljno, već se deca mesecima unapred trude da kolektivno zarade novac, i time smanje i onako minimalne troškove
E, to samo tako izgleda! Da biste preživeli boravak u planinama, gde se drvene kućice samo minimalno zagrevaju, potrebna vam je zaista dobra vreća za spavanje. Cene se veoma razlikuju, ali svaki pravi Švajcarac će da nabavi vreću marke Mammut, i isti takav ranac (ispod koga se leđa ne znoje!?). Zatim, da biste mogli bezbolno da prepešačite dvadesetak kilometara, koliko se u tom uzrastu očekuje, potrebne su vam jako dobre i skupe cipele za šetnju po planinama. Tako mi nećemo da kupimo matursko odelo, ali ćemo istu, ako ne i veću sumu da uložimo u planinarsku opremu. Sa naše tačke gledišta: pozitivno. Ostali možda imaju o tome drugačije mišljenje.
Planiranje
Da bi sve funkcionisalo, mesecima unapred počinje planiranje i dogovaranje. Deca će biti podeljena u nekoliko grupa, a svaka će imati svoj zadatak: jednog dana, prva grupa nabavlja hranu, druga kuva, treća čisti, četvrta rasprema kuhinju. Sledećeg dana menjaju uloge. Tako će svako dete da prođe sve «domaćinske poslove», i zaista nauči da preživi bez roditelja. Jelovnik se pravi unapred, naravno – prioritet je da se deca naviknu na švajcarsku kuhinju (to je najteži deo integracije, uf…). WC se čisti po kazni (Jel’ vas ovo podseća na vojsku, ili…?).
Deca će biti podeljena u nekoliko grupa, a svaka će imati svoj zadatak: jednog dana, prva grupa nabavlja hranu, druga kuva, treća čisti, četvrta rasprema kuhinju.
