Piše: Slavica Čarapić, (Škola i životne veštine adolescenata, Kreativni centar, 2016)
Adolescenti su u najburnijem periodu života i suočeni su s brojnim zadacima koji su pred njima. I sami roditelji u ovom periodu lutaju u međuprostoru između zatvorenih vrata detinjstva svoje dece i sveta odraslosti u koji deca još nisu stigla. I ne znaju gde su. Ponekad se grčevito drže sveta sigurnosti detinjstva („Ja verujem svom detetu! Nikad me ne bi slagala!“, zapomažu i ljute se poput deteta na vas kada im saopštavate neke neprijatne vesti, kao što su bežanje sa časova, problemi u školi i slično). Sve češće roditelji lutaju, tražeći čarobnu formulu za svoju vaspitnu ulogu i autoritet kod dece u adolescenciji, a mnogi od njih skliznu u nemoć.
Na šta vaspitanjem možete da utičete kada je reč o učenicima adolescentnog uzrasta? Kako ih podržati u pokušaju da razumeju svoja osećanja i osećanja drugih ljudi, kako komunicirati i pomoći im da nauče da komuniciraju, rešavati konflikte s njima i među njima, kako im pomoći da nauče da sarađuju, rešavaju probleme, upravljaju učenjem, donose odluke i preuzimaju odgovornost za svoj život?
Tinejdžeri će zaboraviti mnoge formule, lektire, istorijske podatke, ali životni obrasci koje su uz vašu pomoć savladali i s kojima se osećaju dobro ostaće njihovo trajno vlasništvo. Takav odnos ne možete izgraditi ako nastupate rigidno i s pozicije dominacije jer to ugrožava adolescentovu potrebu za osvajanjem autonomije i kontrole.
Prepoznajte i uvažite adolescentova osećanja
Pođite od sebe. Koliko vam je lakše kada imate nekoga kome možete da kažete kako se osećate? I to vam je često sasvim dovoljno. Poručite adolescentu da su osećanja važna i da je dobro da razgovara o svojim osećanjima jer nam to pomaže da se bolje razumemo, da pomognemo jedni drugima, a u ovom slučaju i da sprečimo konflikt. Najčešće će ta poruka biti sasvim dovoljna pomoć s vaše strane.
