Knjige po meri deteta

Edicija: Za podsticanje dečijeg razvoja i kreativnosti

“Ovo su knjige koje u potpunosti prate detetov rast i razvoj: širenje njegovih interesovanja (od osnovnih radnji – jela, učenja hodanja, najjednostavnijih igara, uskog kruga osoba s kojima beba dolazi u kontakt – do pripreme za školu, upoznavanja sveta koji okružuje dete), bogaćenje rečnika, usložnjavanje igara. Ni početne knjige (Zekina školica i Kucina školica) ni knjige za predškolce (Medina školica i Sovina školica) ne potcenjuju dete, ali ga i ne precenjuju, što je gotovo uvek bio slučaj sa sličnim uzrasno gradiranim knjigama sa zadacima i vežbankama koje sam viđala po knjižarama, a mnoge i kupovala. To je moj prvi i najjači utisak u vezi sa čitavom edicijom – one su pisane zaista po meri deteta, za stvarnu, živu decu, a ne po njihovim modelima ili, još gore, po projekcijama o tome kakva deca treba da budu. Između onoga što dete zna i savlađuje i onoga što mu se pruža kao podsticaj za dalje sazrevanje uspostavljena je uspešna ravnoteža.“

Autori Simeon Marinković i Slavica Marković želeli su da naprave seriju radnih knjiga koje će započeti od najranijeg uzrasta, od prve godine, jer i u tom uzrastu, uz pomoć roditelja, deca i te kako mogu da razvijaju maštu, inteligenciju i kreativnost. Rezultat toga je edicija od šest slikovnica koje u potpunosti odgovaraju potrebama dece i roditelja: Zekina školica (1. godina), Kucina školica (1–2. godine), Macina školica (2–3. godine), Ježićeva školica (3–4. godine), Medina školica (4–5. godine) i Sovina školica (5–6. godine). Mnoštvo raznovrsnih aktivnosti, nalepnice i kartonski dodaci probudiće u deci radoznalost i podstaći će ih na razmišljanje i zaključivanje.

„Moj mlađi sin dobio je istovremeno Zekinu školicu, Kucinu školicu i Macinu školicu kada je imao trinaest meseci, ali se nedvosmisleno, nakon jednog prelistavanja sve tri knjige, opredelio gotovo isključivo za Zekinu školicu, upravo namenjenu detetu u uzrastu do godinu dana. Nakon dva meseca Kucina školica postala nam je pojam knjige (sve važne knjige zvale su mu se vava po kucinom oglašavanju, jer kad bih ga pitala da li hoće da čitamo nešto, uvek bi prvo donosio Kucinu školicu). Sad, kad smo proslavili drugi rođendan, Macina školica neosetno je ali sigurno preuzela primat, mada se s vremena vreme rado vraćamo Zeki i Kuci.

Tematika knjiga tačno prati detetovo sazrevanje i širenje njegovih vidika, a posebno mi se dopada jezik kojim su pisane. Zekina školica i Kucina školica su stihovane, s kratkim i jednostavnim stihovima, u najvećoj meri zasnovanim na onomatopeji, i jasnog ritma, što omogućuje lako prenošenje u jednostavne pesmice na improvizovane ili postojeće melodije. U ostalim knjigama stihovi se veoma inovativno i zanimljivo koriste, a u Medinoj školici i Sovinoj školici dete se podstiče da samo dovrši stihove, nesvesno ustanovljujući pravila rimovanja.

Zadaci su pažljivo odabrani, pa dete nema osećaj da nešto rešava ili uči. Ono, jednostavno, čita s roditeljem, razmišlja naglas, pomaže puževima, leptirima, malim životinjama i ostalim junacima ovih divnih knjiga da nešto nacrtaju, da savladaju neku prepreku, da uoče razlike i bolje se snađu na crtežu i na taj način neosetno usvaja i proširuje svoja znanja, jača koncentraciju i istrajnost, povećava samopouzdanje i, što je najvažnije, igra se.”

Dušanka, Nikolina (5 godina) i Dušanova (2 godine) mama