Kada se radi na razvoju biciklističke infrastrukture grada, treba učiti od najboljih. Danski gradovi projektovani su tako da se roditelji osećaju slobodnim da puste decu da biciklom stignu u svaku ulicu.
Generacije danskih urbanista postavljale su sebi isti prioritet: da deca mogu sama biciklom da stignu do škole. Rezultat njihovih nastojanja nisu samo vesela, zdrava i društvena deca – već i veseli, zdravi i društveni odrasli.
„Kad sam pre pola veka bio dete, isto je bilo kao sad. Bicikl mi je pružao slobodu da se brzo i lako krećem naokolo. Osećao sam se nezavisnim od roditelja, pošto nisam morao da im tražim da me odvezu kod druga ili u školu. Samo bih seo na bajs i otišao. Skoro sva danska deca tako odrastaju,“ kaže za Gardijen Klaus Bondan, predsednik Danske unije biciklista.
Čak 99% Danaca se izjašnjavaju kao biciklisti i naučili su da voze bicikl pre desete godine. 
Da li su danski roditelji manje odgovorni budući da dozvoljavaju deci da se sama biciklom kreću kroz grad? Ne, već je dečija sloboda važan deo danske kulture pa urbanisti pri projektovanju ulica i naselja uvek postavljaju sebi pitanje: „da li bih svoje dete ovde pustio da biciklira?“.
Koni Gadegard, bivši danski komesar EU za klimu i energiju objašnjava to ovako: „Možemo reći da Evropa mora da izabere. Hoćemo li da težimo američkom pristupu i vozimo decu u školu dugi niz godina? Ili želimo nordijski pristup u kome je mobilnost važan aspekt urbanizma?“.
Tajna nordijskog pristupa je jednostavna: odvojene i ograđene biciklističke staze na kojima je svaki detalj dobro promišljen – ukrštanja sa raskrsnicama, uvučene zaustavne trake za automobile i posebno zeleno svetlo za bicikliste koje se ranije uključuje. Zupčasto obeležena uključenja na saobraćajnice sa prvenstvom prolaza što znači da svi, uključujući i druge bicikliste, moraju da zastanu pre nego što se uključe na glavni put. 
Zahvaljujući trudu generacija urbanista, Danska danas ima veoma snažnu biciklističku kulturu. U Kopenhagenu se 41% odlazaka na posao ili u školu obavlja biciklom u toku svih godišnjih doba. Grad je pun roditelja koji svoju decu u vrtić voze u kargo-biciklima, dok školarci teraju svoje dvotočkaše pored njih.
Istraživanja danskog Ministarstva zdravlja pokazuju da deca koja biciklom odlaze u školu i na aktivnosti imaju veće samopouzdanje, društvenija su, bolje se koncentrišu i podnose stres, veselija su i zdravija. Naravno, manje su izložena riziku od bolesti koje uzrokuju nezdravi životni stilovi.
„Ako jedan grad danas počne da radi na razvijanju mreže biciklističkih staza koje vode do škola i po stambenim četrvtima i počne da povezuje infrastrukturu ulicu po ulicu, za 15 do 20 godina imaće čitavu generaciju odraslih biciklista i mrežu biciklističkih staza po celom gradu,“ poručuje Bondan.
Naravno, potrebno je investirati i što je još važnije, imati političku volju da se novac usmeri u biciklizam.
