Stručnjaci zatražili sprovođenje velike studije o menjanju crevne flore nakon što je izveštaj pokazao da se time mogu ublažiti simptomi poremećaja iz autističnog spektra. Do sada, terapija se svodila na rehabilitaciju, lekove i edukacijski rad, ali naučnici veruju da bi autizam mogao čak da se leči jednostavnom promenom načina ishrane.
Pregledom više od 150 studija o autizmu i crevnim baterijama od 1960. naovamo, primećena je veza između sastava bakterija u crevima i autističnog ponašanja. Mnoge studije, ističe se u izveštaju, pokazale su da se uspostavljanjemm zdrave ravnoteže bakterija u crevima mogu lečiti simptomi autizma.
„Do danas ne postoje delotvorne terapije ovih poremećaja a broj dijagnostikovanih slučajeva raste,“ kaže dr Kinruj Li sa Pekinškog univerziteta.
Veza između creva i autizma dobro je poznata onima koji pate od ovog poremećaja – dijareja, zatvor i nadimanje su uobičajene tegobe obolelih. Koren ovih problema je u nepostojanju ravnoteže između „dobrih“ i „loših“ bakterija u crevima.
Jeftin i delotvoran tretman?
Mnoge od pregledanih studija podržavaju ideju o osovini creva-mozak, tj. uticaju procesa u crevima na procese u mozgu. Bujanje loših bakterija u crevima kao nusproizvod ima stvaranje toksina koji čine zidove creva propustljivim. Tako se dečava da otrovi pa čak i hrana dospevaju u krvotok i stižu do mozga.
Kod deteta mlađeg od tri godine čiji je mozak u naponu razvoja, pristustvo ovih hemikalija može poremetiti nervni razvoj, a autizam je posledica toga.
Zašto deca imaju poremećenu crevnu floru?
„Poremećaji iz autističnog spektra su najverovatnije posledica i nasleđa i okoline,“ objašnjava dr Li. „Od faktora sredine, glavni su preterana upotreba antibiotika, gojaznost majke i dijabetes u trudnoću, zatim način rođenja i trajanje dojenja. Svi ovi faktori utiču na crevnu floru i povećavaju rizik od autizma.“
Međutim, naučnici su otkrili veliki broj dokaza da popravljanje stanja crevne flore može ublažiti simptome autizma.
„Trud da se povrati zdrava crevna flora pokazao se vrlo delotvornim,“ nastavlja dr LI. „Naš izveštaj uzeo je u obzir uzimanje probiotika, prebiotika, promenu ishrane – izbacivanje glutena i kazeina – kao i fekalnu transplantaciju od zdravog donora. Sve ove metode imale su pozitivan ishod.“
Kod tretiranih pacijenata povećala se društvenost, smanjilo repetitivno ponašanje i poboljšala komunikacija.
Ovo bi mogao biti veliki prodor u lečenju autizma, ali još uvek postoji malo studija i kliničkih ispitivanja pa naučnici pozivaju da se sprovedu ozbiljnija istraživanja da bi se terapija podigla na viši nivo.
„Ono što smo otkrili je ohrabrujuće, ali nema sumnje da je ovu oblast potrebno više istražiti. Nadamo se da će naš izveštaj o vezi između crevne flore i autizma dovesti do jeftinog i delotvornog lečenja u budućnosti,“ zaključuje dr Li.
