Piše: Maja Rogan
Vi odlično znate kao i ja da je najveći srpski neprijatelj promaja. Svugde je ima. U autobusu, tramvaju, na poslu.
Koliko ste puta čuli: „Molim vas, zatvorite vrata, promaja ubi…. Boleće me glava, dobiću upalu pluća i jajnika i ovako me muče sinusi…“
Dokazano je da se promaja javlja kao uzročnik oboljenja samo kod Srba. Mi smo lepa nacija jer smo se na vreme sklonili od promaje. Svež i čist vazduh opasan je čak i kada ulazi kroz ključaonicu. Zato morate da čuvate stare novine i zapušite sve rupe u stanu. Zahvaljujući promaji svaki građanin naše zemlje zna sve lekove i poznaje celokupnu farmaceutsku industriju u zemlji i inostranstvu.
Mene ostavlja bez teksta s kakvom lakoćom izgovara nazive lekova u koje vreme i u kojoj količini se koriste.
…
Sa porodicom iz Holandije radila sam pešačku turu. Izgledali su vrlo interesantno. Gospođa je ličila na Vilu Raviojlu, duge plave kose, ležerna, opuštena, usporena, čovek bi pomislio da li se ova žena ikada ljuti… Njen suprug je izgledao kao Rodžer Voters iz vremena pesme Hey! Teachers! Leave them kids alone. Sve vreme je držao fotoaparat u ruci i fotografi sao ljude u pokretu. Njihova ćerka je bila simpatična riđokosa devojčica i ličila je na Pipi Dugu Čarapu, a mlađi sin imao je izgled i ponašanje Denisa Napasti. Da bi se uklopila u sve to, morala sam da ličim na pevačicu Bebi Dol i da trepćem okicama.
Ali njihov izgled ne bi odudarao i ništa ne bi bilo čudno, da cela porodica nije bila mokre kose. Gospođa mi je usput objasnila da suši kosu prirodno jer fen oštećuje kosu. Temperatura toga dana bila je petnaest stepeni. Gosti su došli u Srbiju gde se strah od promaje prenosi s kolena na koleno i, s takvim izgledom, postali su turistička atrakcija za naše sugrađane. Ne daj bože da kažem da su Holanđani, ima odmah da ih proglase za narkomane.
Njihova deca su imala potpunu slobodu kretanja u prostoru. Majci su prilazila samo da bi popila vode ili uzela keks.
Kada smo došli do parka, deca su skinula cipele i bosa trčala po travi. To je novi šok za naše sugrađane i srpske majke koje se ni dva metra na odvajaju od svoje dece. Devojčica je pokazivala vežbe sa časova baleta, dok je dečak jurio sve pse i mačke lutalice na koje smo nailazili. Dok je majka ćaskala sa mnom, otac fotografisao, deca su počela da se valjaju po travi. Ja primećujem zaleđena lica prolaznika, koji klimaju glavom i misle „Danas svaka luda ima decu“… Mislim u sebi: „Hajde da bežimo odavde ima da zovu socijalnu službu da prijave da roditelji zapostavljaju decu na javnom mestu.“ Svi su se za nama okretali. Najzad da mi se ostvari želja iz školskih dana da se i za mnom ljudi okreću. Ja nisam ništa rekla, mada je bilo previše i za moj ukus. Sugrađani su ovaj put bili uzdržani, nešto kao Evropska unija između Amerike i Rusije. Hoće piški – neće piški. Svi vide, ali se prave Toše.
Objasnili su mi da oni imaju potpunu slobodu u vaspitanju dece. Rekli su mi kako je potrebno duboko razumevanje za druge ljude.
„A ja mislim da vi imate razumevanja samo za sebe i ni za koga više“ – ove reči nisam izgovorila.
– Baš su vam slatka deca – ove jesam.
Naučila sam ja. Gde da kažem nešto drugo pa da završim u Hagu, šta mi to treba!?
Sve je cool i sve po evropskim standardima. Jedva čekam da izvučem živu glavu!
Rastali smo se jer su oni morali da se vrate u hotel da deci operu kosu, pošto su se valjala po travi kao što to kod kuće rade.
NEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!
Nakon uspeha “Turističkog vešeraja”, koji je na šaljiv način opisivao goste naše zemlje, ali i nas kao domaćine, turistički vodič i autorka Maja Roganobjavila je novu knjigu – “Turistički tartufi”. Ovog puta, podelila je s javnošću zanimljive crtice sa iskustvima drugih vodiča, ali opisala i Srbe kao turiste.i da o vama pišem.
Izvor: Detinjarije.com
