Samouveren hod, ozbiljan izraz lica, pažljivo odabrana poza i potez koji izgleda potpuno spontano — iako je možda ponovljen deset puta pre nego što je kamera uključena.
Na društvenim mrežama sve češće možemo videti snimke mladih koji pokušavaju da „skupljaju aura poene“. Trend je poznat kao aura farming, a iza zabavnog izraza krije se potreba koja nije nova: želja da budemo primećeni, prihvaćeni i doživljeni kao posebni.
Novo je to što se danas taj utisak ne gradi samo pred prijateljima. Gradi se pred potencijalno milionskom publikom, a uspeh se meri pregledima, lajkovima, deljenjima i komentarima.
Šta je „aura farming“?
Izraz „aura“ u savremenom internet slengu ne odnosi se na duhovnu energiju, već na utisak koji neko ostavlja — harizmu, samopouzdanje, stil i prisustvo zbog kojeg deluje posebno i „kul“.
Reč „farming“ dolazi iz sveta video-igara i označava ponavljanje određenih radnji kako bi se sakupili poeni, iskustvo ili drugi resursi.
Zajedno, „aura farming“ opisuje ponašanje kojim neko pokušava da stekne što više zamišljenih poena za harizmu i popularnost. Najvažnije je da sve izgleda lako i spontano, kao da se osoba uopšte ne trudi da ostavi utisak.
Mladi se tako na mrežama šale da je neko dobio ili izgubio „aura poene“:
- pomogao je nekome ne očekujući pohvalu: +1.000 aura;
- izveo je neverovatan sportski potez i ostao potpuno miran: +10.000 aura;
- pokušao je da izgleda kul, ali se sapleo pred kamerom: –500 aura;
- previše se trudio da deluje nezainteresovano: izgubio je svu auru.
Izraz može biti kompliment, ali i podsmeh.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Kako je nastao viralni trend?
Izraz se koristio i ranije, naročito u sadržajima posvećenim anime likovima, sportistima i poznatim osobama. Međutim, posebno je postao popularan zahvaljujući snimku dečaka iz Indonezije koji je plesao na vrhu dugog trkačkog čamca tokom tradicionalne trke Pacu Jalur.
Jedanaestogodišnji Rayyan Arkan Dikha nosio je tradicionalnu odeću i naočare za sunce, održavajući ravnotežu i izvodeći mirne, ritmične pokrete dok su veslači iza njega svom snagom pokretali čamac. Njegova potpuna smirenost i spontanost oduševile su internet, koji ga je proglasio „aura farming“ dečakom.
Važno je, međutim, da njegov nastup prvobitno nije bio smišljen radi TikToka. Dete koje stoji na čelu čamca ima tradicionalnu ulogu da bodri veslače i proslavi vođstvo ekipe. Internet je jedan autentičan kulturni trenutak pretvorio u globalni trend koji su ubrzo počeli da imitiraju sportisti, poznate ličnosti i milioni korisnika društvenih mreža.
Bezazlena šala ili nova vrsta pritiska?
„Aura farming“ sam po sebi nije opasan. Može biti samo još jedan prolazni internet trend, način zabave i novi izraz kojim mladi opisuju nečiju harizmu.
Problem nastaje kada više nije dovoljno spontano uraditi nešto zanimljivo, već se svakodnevni život pretvara u neprekidno pravljenje sadržaja.
Mladi tada ne razmišljaju samo:
„Šta želim da uradim?“
Već i:
„Kako ću izgledati dok to radim?“
„Da li će neko ovo snimiti?“
„Koliko pregleda može da dobije?“
„Hoće li ljudi misliti da sam kul?“
Granica između igre i pritiska može biti veoma tanka. Pokušaj da se ostavi dobar utisak postojao je u svakoj generaciji, ali današnja deca i tinejdžeri taj utisak ostavljaju pred publikom čiju veličinu često ne mogu ni da zamisle.
Viralnost dolazi brzo, ali njene posledice mogu trajati
Jedan snimak može preko noći doneti hiljade ili milione pregleda. Mladoj osobi to može izgledati kao potvrda da je konačno primećena, zanimljiva i važna.
Međutim, internet popularnost je nepredvidiva. Ista publika koja nekoga danas slavi, sutra može da ga ismeva.
Viralni snimak može doneti:
- uvredljive komentare i ismevanje;
- pretvaranje nečijeg lika u mim bez njegove kontrole;
- neželjeno deljenje i preuzimanje snimka;
- lažne profile i zloupotrebu identiteta;
- pritisak da svaki sledeći sadržaj bude još upečatljiviji;
- zadiranje nepoznatih ljudi u privatnost;
- osećaj neuspeha kada pažnja iznenada nestane.
Poseban problem predstavlja činjenica da dete ili tinejdžer često ne može realno da proceni koliko je internet publika velika niti šta znači kada sadržaj jednom izađe iz kruga prijatelja.
Snimak može biti obrisan sa originalnog profila, ali to ne znači da je nestao. Drugi korisnici mogu da ga sačuvaju, preuzmu, prerade i objave na mestima nad kojima dete više nema nikakvu kontrolu.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Kada pokušaj da se izgleda kul vodi u rizično ponašanje
Da bi privukli pažnju, mladi mogu početi da podižu granicu onoga što su spremni da urade pred kamerom. Ono što je juče bilo zanimljivo danas više ne donosi dovoljno pregleda, pa sledeći snimak mora biti smešniji, hrabriji, neobičniji ili opasniji.
Tako bezazlen ples ili poza mogu prerasti u snimanje na visini, u saobraćaju, na krovu, vozilu, pored vode ili tokom opasnog sportskog izazova.
U tom trenutku cilj više nije samo „skupljanje aura poena“, već prava borba za pažnju algoritma.
Mlada osoba može preceniti svoje sposobnosti jer je fokusirana na kadar, reakcije publike i mogućnost viralnosti. Društvo dodatno pojačava pritisak: ako svi snimaju, odbijanje može izgledati kao kukavičluk ili strah od ismevanja.
Zbog toga pitanje nije samo da li je određeni trend „glup“ ili „pametan“, već šta je dete spremno da uradi kako bi dobilo priznanje nepoznate publike.
Kada samopouzdanje postane predstava
Najzanimljiviji paradoks „aura farminga“ jeste to što treba ostaviti utisak osobe kojoj nije važno šta drugi misle — upravo zato što nam je veoma važno šta će drugi misliti.
Samopouzdanje se tako može pretvoriti u predstavu. Umesto da mlada osoba zaista razvija sigurnost u sebe, ona uči kako da je odglumi pred kamerom.
Posebno zabrinjava poruka da je pokazivanje emocija gubitak „aura poena“. U pojedinim internet sadržajima visoko se vrednuju hladnoća, nedodirljivost i potpuna nezainteresovanost, dok se zbunjenost, tuga, strah ili oduševljenje predstavljaju kao slabost.
Ali prava sigurnost ne znači da osoba nikada nije nesigurna, uzbuđena ili povređena. Zdravo samopouzdanje podrazumeva da možemo da budemo svoji i kada ne izgledamo savršeno, kada pogrešimo i kada nemamo publiku koja će nas pohvaliti.
I „aura poeni“ mogu postati oblik ismevanja
Ono što počinje kao šala može postati novi način rangiranja dece.
Ko ima „auru“, ko je nema, ko je dobio poene, a ko ih je izgubio? Takvi komentari mogu delovati bezazleno kada ih razmenjuju bliski prijatelji, ali mogu postati veoma bolni kada se koriste za javno ponižavanje.
Snimak deteta koje se saplelo, pogrešilo ili nespretno pokušalo da učestvuje u trendu može postati materijal za ismevanje. Dovoljno je da neko napiše „–10.000 aura“ i pozove druge da se priključe.
Iza internet šale tada ostaje stvarno dete koje čita stotine komentara o sebi.
Šta roditelji mogu da urade?
Zabrana i podsmeh obično neće navesti dete da prestane da prati trend. Verovatnije je da će samo prestati da govori roditeljima šta radi na internetu.
Mnogo je korisnije pokazati interesovanje bez osuđivanja:
„Šta za vas znači kada neko ima auru?“
„Da li je ovo snimljeno spontano ili misliš da je bilo više pokušaja?“
„Kako bi se osećao kada bi tvoj snimak postao viralan zbog podsmeha?“
„Da li bi ovo uradio i kada ne bi bilo kamere?“
„Ko sve može da vidi, sačuva i prosledi taj snimak?“
Pre objavljivanja sadržaja dete bi trebalo da zastane i razmisli:
- Da li je ovo bezbedno?
- Da li otkrivam gde živim, učim ili treniram?
- Da li se na snimku nalaze druge osobe koje nisu dale dozvolu?
- Da li bih želeo da ovaj snimak vide roditelji, nastavnici ili budući poslodavac?
- Kako bih se osećao kada bi ljudi počeli da ga koriste na način koji nisam očekivao?
- Da li ovo objavljujem zato što zaista želim ili zbog pritiska društva?
Razgovor treba da obuhvati i dobre strane pažnje, ali i cenu koju ona ponekad nosi. Cilj nije da dete uplašimo internetom, već da ga naučimo da prepozna trenutak u kojem zabava prestaje da bude bezazlena.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Vrednost deteta ne može da se meri „aura poenima“
Trendovi će se menjati, a mladi će uvek pronalaziti nove izraze, pokrete i načine da pripadaju svojoj generaciji. Nije potrebno da roditelji razumeju svaki mim, ali je važno da razumeju potrebu koja se iza njega krije.
Detetu je potrebno da bude primećeno. Potrebno mu je odobravanje vršnjaka i osećaj da negde pripada. Problem nastaje kada jedino mesto na kojem dobija tu potvrdu postane ekran.
Zato je važno da kod kuće čuje da njegova vrednost ne zavisi od pregleda, izgleda, popularnosti niti sposobnosti da u svakom trenutku deluje samouvereno.
Najvažnija pitanja nisu koliko je „aura poena“ neki snimak doneo i da li će dete postati viralno.
Važnije je:
Da li je bilo bezbedno?
Da li je postupilo u skladu sa sobom?
Da li zna da internet pažnja nije isto što i prihvatanje?
I da li veruje da vredi čak i onda kada ga niko ne gleda?
Jer trenutna viralnost može trajati nekoliko dana. Digitalni trag i način na koji je iskustvo uticalo na mladu osobu mogu ostati mnogo duže.
