Dete je rano progovorilo, ima bogat rečnik, pravilno sklapa rečenice i do sada je govorilo gotovo bez poteškoća. A onda je iznenada počelo da ponavlja reči, zastajkuje usred rečenice ili nekoliko puta izgovara početni glas.
Roditelji se tada razumljivo zabrinu: Zašto dete odjednom zamuckuje? Da li je u pitanju prolazna faza ili početak mucanja? Da li treba odmah otići kod logopeda ili sačekati?
Povremene teškoće u održavanju tečnog govora veoma su česte u predškolskom uzrastu, naročito između druge i pete godine. U tom periodu dete intenzivno usvaja nove reči, koristi duže i složenije rečenice i pokušava da istovremeno organizuje misli, pronađe odgovarajuće reči i pravilno ih izgovori.
Zbog toga se mogu pojaviti periodi govorne netečnosti. Ipak, nisu sva ponavljanja i zastajkivanja ista, pa je važno pratiti kako dete govori, koliko dugo teškoće traju i da li govor prati vidljiv napor.
Šta je razvojna govorna netečnost?
Razvojna govorna netečnost predstavlja period u kojem dete povremeno zastane, ponovi reč ili deo rečenice, ubaci poštapalicu ili promeni ono što je započelo da govori.
Može zvučati ovako:
- „Ja, ja, ja sam danas bio u parku.“
- „A onda smo… onda smo otišli kući.“
- „Mama, hoću… ovaj… hoću onu igračku.“
- „Mi smo juče… mi ćemo sutra ići kod bake.“
Dete pritom uglavnom deluje opušteno. Ne primećuje zastajkivanje, ne pokazuje napor i nastavlja da govori bez straha ili odustajanja.
Netečnost može biti izraženija kada je dete uzbuđeno, umorno, ljuto, želi brzo da ispriča nešto važno ili se nadmeće sa drugima da dođe do reči. Mogu se smenjivati dani potpuno tečnog govora i periodi češćeg zamuckivanja.
Sama činjenica da je dete ranije govorilo tečno ne isključuje razvojnu netečnost. Ona se često javlja upravo u trenutku velikog napretka govora i jezika.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Koji znaci mogu da ukazuju na početak mucanja?
Kod mucanja se češće ponavljaju pojedinačni glasovi ili slogovi, glas se produžava ili dete doživljava blokadu — zna šta želi da kaže, ali u tom trenutku ne uspeva da započne reč.
To može zvučati ovako:
- „M-m-m-mama, pogledaj.“
- „Ma-ma-ma-mama, daj mi.“
- „Sssssutra idemo kod bake.“
- Dete otvori usta da izgovori reč, ali glas nekoliko trenutaka ne izlazi.
Posebno je važno obratiti pažnju na napetost koja prati govor. Dete može snažno stiskati usne, treptati, praviti grimase, podizati ramena, trzati glavom, udarati nogom ili vidljivo pokušavati da „izgura“ reč.
Znak za dodatnu pažnju je i promena odnosa deteta prema govoru. Ono može reći da „ne može da govori“, pokrivati usta, odustajati od započete rečenice, izbegavati određene reči ili situacije u kojima treba nešto da kaže.
Prema smernicama Američkog udruženja za govor, jezik i sluh – ASHA, procena ne zavisi samo od broja ponavljanja, već i od njihove vrste, prisustva napetosti, reakcije deteta, trajanja teškoća i porodične istorije mucanja.
Zašto dete počinje da muca?
Ne postoji samo jedan uzrok mucanja. Savremena stručna objašnjenja ukazuju na složeno delovanje neuroloških, razvojnih i genetskih faktora.
Mucanje nije izazvano time što su roditelji previše zahtevni, što dete ima bogat rečnik, što je doživelo jednu neprijatnost ili što nije naučeno da govori polako. Uzbuđenje, umor, vremenski pritisak ili promena rutine mogu učiniti da zamuckivanje postane primetnije, ali to ne znači da su oni osnovni uzrok problema.
Važno je i da roditelji ne traže krivicu u sebi. Način komunikacije u porodici može olakšati ili otežati detetu da govori, ali roditelji nisu „izazvali“ mucanje.
Da li treba govoriti detetu da uspori i ponovi rečenicu?
Kada roditelj kaže: „Uspori“, „Udahni“, „Razmisli pa kaži“ ili „Ponovi sada lepo“, dete često uspe da izgovori rečenicu tečno. Zbog toga može izgledati kao da je problem rešen.
Međutim, često ispravljanje može detetu poslati poruku da sa njegovim govorom nešto nije u redu. Ono može početi da kontroliše svaku reč, da se dodatno napinje ili da se plaši sledećeg zastajkivanja.
Mnogo je korisnije da roditelj uspori sopstveni govor. Govorite mirno, sa prirodnim pauzama, bez neprirodnog razvlačenja reči. Sačekajte da dete završi, ne dovršavajte rečenice umesto njega i ne požurujte ga.
Detetu je potrebno pokazati: „Imam vremena da te saslušam. Važno mi je ono što govoriš, a ne koliko brzo i tečno to izgovaraš.“
Kako roditelji mogu da pomognu?
U svakodnevnoj komunikaciji može pomoći nekoliko jednostavnih promena:
- Slušajte dete bez prekidanja i održavajte prirodan kontakt očima.
- Ne završavajte njegove reči i rečenice.
- Smanjite broj uzastopnih pitanja, naročito kada se vrati iz vrtića.
- Ostavite kratku pauzu pre nego što odgovorite.
- Uvedite svakodnevno mirno vreme za razgovor ili zajedničku igru.
- Podstaknite smenjivanje u razgovoru kako dete ne bi osećalo da mora da se izbori za reč.
- Ne tražite od deteta da govori pred drugima ako mu je neprijatno.
- Zamolite ostale članove porodice da ga ne prekidaju, ne imitiraju i ne ispravljaju.
- Ne hvalite previše „lep“ i tečan govor, jer dete može zaključiti da je netečan govor neuspeh.
Korisno je nekoliko nedelja voditi kratke beleške: kada se zamuckivanje javlja, koliko često, kako izgleda i da li ga prati napor. Možete povremeno snimiti govor deteta u prirodnoj situaciji, bez traženja da govori za kameru. Takav snimak može mnogo pomoći logopedu, posebno ako dete tokom procene govori tečnije nego kod kuće.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Kada se obratiti logopedu?
Roditelji ponekad dobijaju savet da čekaju jer će dete „to prerasti“. Istina je da se kod velikog broja dece govorna netečnost povuče, ali nije moguće samo na osnovu uzrasta pouzdano predvideti kod kog deteta će se to dogoditi.
Procenu logopeda koji ima iskustva u radu sa poremećajima fluentnosti govora poželjno je potražiti ako:
- dete ponavlja pojedinačne glasove ili slogove;
- produžava glasove ili ima blokade;
- tokom govora pokazuje napetost ili pravi dodatne pokrete;
- zamuckivanje postaje sve češće ili izraženije;
- dete je uznemireno, ljuti se ili izbegava govor;
- teškoća traje nekoliko meseci bez poboljšanja;
- u porodici postoji mucanje;
- roditelj oseća veliku zabrinutost i ne zna kako da reaguje.
Ne morate čekati da prođe određeni broj meseci ako postoje blokade, napor ili uznemirenost deteta. Rana procena ne znači da će dete automatski biti uključeno u intenzivan tretman. Logoped može proceniti rizik, pratiti razvoj govora i roditeljima pokazati kako da kod kuće stvore povoljnije uslove za komunikaciju.
Kada je potreban pregled pedijatra?
Kod dece predškolskog uzrasta pojava zamuckivanja najčešće je razvojnog porekla. Ipak, ako je promena govora nastala naglo i istovremeno se pojavljuju drugi simptomi — slabost ili nespretnost jedne strane tela, asimetrija lica, promena hoda, jaka glavobolja, poremećaj svesti, neobično ponašanje ili gubitak ranije stečenih sposobnosti — potrebno je odmah potražiti medicinsku pomoć.
Ako nema takvih simptoma, a dete se normalno razvija, igra, razume govor i komunicira kao ranije, nema razloga za paniku. Ima, međutim, razloga da njegov govor pažljivo i mirno pratimo.
Najvažnije je da dete ne izgubi slobodu da govori
Roditelji često toliko žele da pomognu da nesvesno počnu da osluškuju svako zastajkivanje. Dete tada može osetiti napetost i pre nego što mu bilo šta kažemo.
Cilj nije da dete po svaku cenu izgovori svaku rečenicu savršeno. Cilj je da zna da sme da govori, da neće biti požurivano i da njegovo zastajkivanje ne menja način na koji ga slušamo.
Nekada je zamuckivanje samo prolazna razvojna faza. Nekada predstavlja početak mucanja kojem je potrebna stručna podrška. U oba slučaja najviše pomažu smiren odgovor roditelja, razgovor bez pritiska i pravovremena procena kada postoje znaci zabrinutosti.
Jer detetu nije najpotrebniji zahtev da govori lepše i sporije. Najpotrebnije mu je da vidi da imamo vremena da ga saslušamo.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
