„Mislim da jedan nije dobar broj. Ne mislim da je to loše, već teško. Najpre, zato što se deca međusobno socijalizuju i međusobno zabavljaju. Kada imate dvoje ili više dece, stvari su u neku ruku lakše, zato što će deca sama sebe zabavljati. Vi ste im potrebni samo kad imaju problem, ali osim toga ne traže vaše društvo i verovatno ni vi njihovo – imate svoje obaveze. Kada imate jedno dete, morate stalno da ga zabavljate a dete ima problem što nema sa kim da po ceo dan uvežbava vršnjačke odnose.
Prezaštićivanje dece je verovatno posledica činjenice da danas roditelji imaju jedno dete i to ga dobiju kasnije. Oni su previše opterećeni brigom o tome da li sve rade kako treba a dete nema braće i sestara da nauči da se izbori za svoje mesto među decom. Oni su poput štenaca koji nisu iskusili dovoljno grube igre sa drugim štencima, a znamo iz studija na životinjama koliko je interakcija sa drugim mladuncima važna.
Zbog toga je dobro da dece bude najmanje dvoje, a i troje je odlično. Onda se ona međusobno zabavljaju. Imati jedno dete nije lakše nego imati dvoje, ne verujem u to.“
Izvor: Detinjarije.com
