Negativni stereotipi povezani sa jedincima imaju duboku istoriju, koja datira iz viktorijanske ere i pojave dečje psihologije kao akademske oblasti proučavanja. Krajem 19. i početkom 20. veka, nekoliko psihologa je objavilo radove koji su formirali osnovu za percepciju jedinaca.
Postoje brojni stereotipi o nastarijem detetu, srednjem i najmlađem. Ali, da li su to samo mitovi ili postoji istina u tvrdnjama da redosled dolaska na svet utiče na karakter.
Postoje oni ljudi koji su sigurni da ne žele više od jednog deteta, kao i oni kojima haos i konstantna dečija graja prija. To je njihova zamisao savršene porodice.
Ako mlada osoba veruje da će sistem obezbediti pravedan ishod, njena snažna potreba za osvetom slabi, što daje više prostora prefrontalnom korteksu da preuzme kontrolu.
Deca od roditelja i staratelja dobijaju temelje koji se kroz kasniji proces socijalizacije nadograđuju. Ne možemo, kao podrazumevano, očekivati od njih da u ranoj životnoj dobi pokažu nešto što im nismo pružili kao primer. Piše Marija Bulajić Škuletić, sociološkinja
Povodom Svetskog dana mačaka otkrivamo zanimljive činjenice o ovim tajanstvenim ljubimcima – od njihove istorije i uloge kroz vekove, do najomiljenijih rasa i razloga zbog kojih ih volimo.
