Dobrica Erić: „Samo kada govorim deci i za decu, govorim sa verom da će oni učiniti nešto dobro i veliko“

T. Nježić

„Samo kad pišem i govorim deci i za decu, trudim se da to bude drukčije, govorim ih s nadom i verom da će oni učiniti nešto dobro i veliko“, govorio je Dobrica Erić, književnik koji je posle teške bolesti preminuo 29. marta, u 83. godini.

„San je bio moj hod, moj korak i senka

mnogo sam se nevičan u svoj san uzdao,

prokock’o sam srce k’o konja Zelenka

koga nikad niko nije zauzdao…“ reči su jedne njegove pesme.

Erić je bio plodan i popularan stvaralac. Rođen je 1936. u selu Donja Crnuća kod Gornjeg Milanovca.

Prvu zbirku pesama „Svet u suncokretu“ objavio 1959. a potom čak više od stotinu knjiga poezije, proze, antologija, slikovnica…

Hroničari beleže da su mu dela prodata u tiražu od milion primeraka, kao i da je prevođen na mnoge strane jezike, te da su mu pesme uvrštene u čitanke, antologije, školske lektire.

Za mnoge su kompozitori napisali muziku, bivale su ekranizovane u raznim emisijama…

Njegov opus velikim delom čini poezija za decu, a u publikaciji „Forum beogradskih gimnazija“ zabeleženo je da je januara 2015. u susretu s gimnazijalcima, između ostalog, rekao:

– Ne zapisujem stihove, sve pamtim. To nije lako, ali je dobro, jer sam odvojen od olovke i hartije i sve se događa u glavi. Tako mogu da biram najlepše misli, reči, slike, rime i metafore i da ih prebiram u mislima dok ne izaberem najbolje. (…) Zapisujem ih kasnije, ali taj deo posla oko pesama ne volim i često ga odlažem. Tako isto smišljam i prozu, priče, bajke i romane, koje na kraju isto znam da ispričam u celini, ali to ipak brzo zapisujem i zaboravljam.

O svom obrazovanju je kazao seledeće:

– Narodni govor i razgovor iz mog kraja jeste i moje najveće školovanje. Ja sam učio malo škole i mnogo zanata, ali sam svakodnevno slušao šta ljudi govore, mnogo čitao knjige i osluškivao prirodu i tako završio veliki „narodni univerzitet“ u mom selu Donja Crnuća u Gornjoj Gruži.

Osvrćućući se na svoj život i rad, napomenuo je:

Ja sam uvek išao pomalo u raskoraku sa stvarnošću, a pogotovu danas. I pesme su sada u novom veku, kao i lepota umetnosti uopšte, u raskoraku sa zdravim razumom i u dosluhu sa nevremenom, pa se sve češće pitam da li se vredi još boriti lepim rečima i mislima za mesto pod nemilosrdnim suncem, koje nas takođe ne gleda i ne miluje onako često i nežno kao u detinjstvu. Sad su u modi neke tuđe reči i sunca, čiji smisao, ili pre besmisao, ja ne razumem i ne prihvatam, čak i po cenu potpune izopštenosti i samoće koja je preuranjena čak i za moje godine.

Književni znalci ističu da je razdraganost jedno od ključnih obeležja njegovog pera.

– Ne govorim više svoje pesme sa nekadašnjom radošću, već sve češće sa tugom i beznađem. Nekada sam i pisao samo takve pesme, koje su se mogle govoriti sa razdraganošću, a sada, već poodavno, pišem sve tužnije pesme koje se jedino i mogu govoriti sa setom i tugom. Samo kad pišem i govorim deci i za decu, trudim se da to bude drukčije, govorim ih s nadom i verom da će oni učiniti nešto dobro i veliko – rekao je Erić 2015. godine.

Njegov opus snažno je obeležen i stripom. U 1960-im bio jedan od najvažnijih stripskih scenarista gornjomilanovačkog izdavača Dečje novine. Debitovao je u časopisu Dečje novine, ali je glavna dela ostvario u ediciji istorijskih stripova Nikad robom, gde se izdvaja serijal Blažo i Jelica.

Među njegova najpoznatija dela ubrajaju se „Vašar u topoli“, „Čardak između četiri jabuke“, „Razapeta zemlja“, „Vilina dolina“

Dobitnik je niza nagrada među kojima su “ Goranov vijenac“, „Mlado pokolenje“, „Orden zasluga za narod“, „Nagrada Zmajevih dečjih igara“, „Nagrada Milan Rakić“, “ Zmajeva nagrada“, „Neven“, „Zlatni ključ Smedereva…

Bogomdani dar, čarobnjak i pesnik sunca

Srpska književna zadruga, izdavač koji je publikovao 20 Erićevih knjiga, na čijem čelu je književnik Dragan Lakićević, je izdala saopštenje u kome se kaže da je otišao čovek koji je „znamenita figura srpske poezije“, te da je „bio prirodni izdanak srpske poezije, rođen u okrilju usmenog pesništva, bogomdani dar, čarobnjak pesničke reči i lirske muzike.“

Ljubivoje Ršumović je rekao da je Erić sa pravom imao titulu „Saradnik sunca“ koju su nosili svi koji su bili na tragu stvaralaštva Duška Radovića. „Dobrica je bio jedan od temelja naše kulture iz čije poezije su deca učila najbolje o životu. Bio je pesnik i pripovedač, vrhunski narator i čovek kojeg su školarci obožavali. Ovo je veliki gubitak za našu kulturu, a naročito za nas njegove prijatelje“ kazao je Ršumović.

Minja Subota je između ostalog kazao:“Komponovao sam muziku za mnogo njegovih pesama. On je pisao školske himne uz koje su stasavale generacije djaka u Jugoslaviji. Sve svoje stihove je znao napamet i dešavalo se da na školskim priredbama deca traže bis kada bi završio recitovanje svojim pesama. Dobrica je bio jedan od velikana po kojima se naša kultura prepoznaje“

Izvor: Blic