Zahvaljujući ediciji „Pustolovine“ izdavačke kuće Kreativni centar u domaću književnost za decu ponovo se vratio Branislav Cvetković, poznatiji kao čika Brana Orfeum, uz Jovana Jovanovića Zmaja „najvredniji i najdostojniji hvale dečji pisac“ u prvoj polovini 20. veka.
Nesigurnost, odustajanje, konflikti s roditeljima, profesori, škola, dosada, prve strasti i ljubavi, skrivena i javna pitanja, životni izbori. Uklapanje, još češće neuklapanje, sukobi sa sobom i svetom oko sebe, jednom rečju – odrastanje.
“Ako bi svet zbranio proizvodnju plastičnog oružja-igračaka, ako bi ukinuo kičerske reklame i šund-serije na televizijama, ako bi mlade ljude, odmah po rođenju, fascinirao lepotom, igrom i slobodom, možda bismo za koji vek imali srećnu, čistu i lepo vaspitanu planetu”, naglašava Ršumović.
Nagradu “Plavi čuperak” za 2017. godinu dobila je Vesna Aleksić za knjigu “Krokodil peva” u izdanju Kreativnog centra Pozivu za učešće u radu velikog žirija za dodelu Nagrade “Plavi čuperak” za 2017. godinu, upućenom na adrese 55 pisaca, kritičara, teoretičara i profesora dečje književnosti, do kraja februara odazvalo se njih 36, a…
Činilo se i još se čini, da je Duško svako dete bolje poznavao od običnog roditelja, kao i svi oni ljudi koji su izašli kao pobednici u teškoj borbi da nikada ne izgube dete u sebi.
Kada pišem za decu i ja bih voleo da sam toliko čedan i oslobođen svih kalupa i da progovorim iz ove svoje pameti toliko čedno i čisto…
Повод за разговор са Виолетом Јовић био је недавни излазак из штампе њене књиге „Како сам постао псето”, коју је објавила Издавачка кућа Пчелица.Сазнајте зашто је ова неуморна Нишлијка занимљив и инсипиративан саговорник.
Nagrade “Dositejevo pero” za najbolje knjige u 2016. godini o kojima odlučuje “najzahtevniji” žiri sastavljen od djaka beogradskih osnovnih škola, uručene su danas
“Čudesno putovanje” je nov roman za decu u izdanju “Kreativnog centra” kojim nam se prvi put predstavlja autor Zlatko Vasić.
Imaju li naša deca zbilja “strah od slova” uz koji izrastaju u pripadnike “najnepismenijeg naroda u Evropi” ili je ovde reč o senzacionalizmu, a deca ipak čitaju, samo ne ono što bi “odrasli” želeli?
