Zašto u porodice sa troje dece u Srbiji gledaju kao da su nenormalni

A. Milutinović

„Mora da ste ludi i hrabri kada čekate treće dete. Da li se slučajno desilo? Kako ćete sada?“, ovo su najčešće rečenice koje umesto čestitki čuju roditelji iz Srbije koji planiraju ili čekaju treće dete, a kako tvrde pojedini, reakcije ljudi idu toliko daleko da roditelji bivaju izloženi svojevrsnom promatranju na ulici samo zato što su se odovažili da svoju porodicu prošire.

Da na porodice sa troje dece ljudi gledaju kao na nešto nenormalno govori tekst koji se na kao munja proširio društvenim mrežama. U njemu autorka govori o tome kako je saznanje da čeka treće uticalo na to da je poznanici omalovažavaju ili govore joj da je zbog proširenja porodice luda.

– Prijateljica moja je trudna. Čeka treće dete. I reče mi da ne zna kako da tu vest saopšti svojim roditeljima, iako je već ušla u drugi trimestar. Zvuči vam čudno? Odrasla osoba, sa 30 plus godina, udata, finansijski nezavisna, ima dvoje dete, a ovamo ne zna kako da nešto saopšti svojim roditeljima? O, kako je samo razumem! Prošle godine u ovo vreme bila sam u njenim cipelama. Trudna treći put. Preplavljena srećom. I željom da taj osećaj podelim sa drugima. E, pa, stvarnost je drugačija. Na vest da čekate (a nekad i samo da planirate!) treće dete, nema prave povratne euforije. Nema radovanja za vas. Neko vas gleda kao da ste ludi, a neko to i kaže – napisala je autorka ovog teksta.

Kako dalje u svom tekstu navodi umesto sa radovanjem, ona se češće susretala sa pitanjima o finasijskoj situaciji, o tome kako će da će njena porodica moći da „izdrži“ izdržavanje još jednog člana.

– Na ulici vas nepoznati zagledaju, analiziraju, pokušavaju da svrstaju gde socijalno pripadate. Vaš trudnički stomačić gubi na svojoj dražesnosti čim okolina uoči ono dvoje što vam se motaju oko nogu. Treće dete nije odluka koju doneseš bacajući novčić. Treće dete je odluka da uvećaš svoj i svet svoje dece. Da dostigneš neku potrebnu ravnotežu u životu, da zaokružiš emotivno u sebi. Bar je meni tako. To je bio mali, a vrlo potreban komadić da moj svet bude komplentan – napisla je autorka, čiji je tekst izazvao veliki broj komentara ljudi koji su čuli ili su se našli bar u sličnoj situaciji.

„Traži te ona što je stalno trudna“

U ovom tekstu pronašli su se mnogi roditelji koji su se „drznuli“ da budu drugačiji od sredine i rode „jedno više“ dete. Kao zajednički imenilac sa kojim su se susretali svi ovi roditelji javlja se pitanje sa kojim se najčešće susreću – da li se treće dete „desilo“ i kako misle da ga izdržavaju?

Petočlana porodica je prema mnogima van okvira normalnog

Ovo su neka od iskustava naših građana koja su objavili u komentarima na ovaj tekst, objavljen na Fejsbuk stranici „Zelena učionica“:

„Za tri godine sam rodila troje. Devojčica, dečak, devojčica. I pred porođaj sa trećim odem na pregled i zamolim dežurnog doktora da pozove mog iz lekarske sobe. On otvori vrata i reče: ‘Traži te ona što je stalno trudna'“

„Imam četiri sina i razlika između prve dvojice i druge dvojice je 14 godina. Kada smo se odlučili za treće i četvrto dete svi su nam rekli, ali bukvalno da smo ludi. Još gori komentar je usledio nakon gubitka posla. Mom suprugu su rekli: ‘Što si pravio toliku decu kad sad nemaš sa čime da ih izdrzavaš'“.

„Bilo je raznih komentara, najjači je bio od doktora pedijatra – zašto smo rodili treće kad imamo muško i žensko“.

O sličnim situacijama sa kojima su se susretali roditelji troje dece govorili su i na društvenoj mreži Tviter ističući kako su najčešće dobijali pitanja o polu starije dece.

„Ja ih imam troje, sina, ćerku i sina. Redosled pitanja je bio sledeći:

1. Imate dve ćerke? (Ne)

2. Aha, imate dva sina? (Ne, sina i ćerku)

Pauza, zbunjen pogled, pa:

3. Aha, slučajno?! (Ni slučajno. Planirano dete.) Ne znaju šta da kažu.“

„Ja imam 3 kćerke i sina, a sin je četvrti po rođenju i suočavamo se sa pitanjima: Šta, jurili ste muško?“

Dvoje dece je normalno, a troje je već previše

Prema rečima ovih ljudi, u našoj zemlji je neko nepisano pravilo da je limit za rađanje dvoje dece, a da je sve preko toga previše i da tim roditeljima „nešto fali“.

Zavirivanje preko tuđe ograde i verovanje da o svemu možemo da sudimo dalo je vetar u leđa svim onim „stručnjacima“ koji su radi da prokomenatrišu svaku situaciju u kojoj se neko drugi nađe, pa i onu kada neko sa svetom deli najradosnije vesti i proširuje svoju porodicu.

Iako su roditelji i članovi petočlanih porodica najčešće izloženi pogledima čuđenja zbog toga što ih ima toliko oni su saglasni u jednom, a to je da niko nema prava da određuje obim tuđe porodice i govori o tome koliko dece bi ko trebao da ima.

– U našem slučaju prvo dete 14 godina, drugo 9 i beba od 6 meseci, ali iskreno da vam kažem, tuđa mišljenja nas ni ne zanimaju… Mi volimo decu i zato imamo troje – zaključila je jedna od hrabrih majki.

Izvor: Blic