Dečji crteži često su mnogo više od igre bojama i oblicima. Oni predstavljaju način na koji dete doživljava svet oko sebe, izražava emocije koje možda još ne ume da pretoči u reči i pokazuje ono što mu je važno.
Kada dete nacrta svoju porodicu, roditelji najčešće prvo pogledaju ko je nacrtan najveći, ko se smeje, ko nedostaje ili koje su boje korišćene. Međutim, jedan detalj često promakne, a može biti veoma zanimljiv – razmak između članova porodice.
Važno je odmah naglasiti da nijedan crtež ne treba tumačiti kao dokaz da nešto nije u redu. Deca crtaju pod uticajem raspoloženja, uzrasta, mašte i trenutnih događaja. Ipak, način na koji raspoređuju članove porodice može biti zanimljiv pokazatelj njihovog trenutnog doživljaja odnosa.
Kada su svi blizu jedni drugima
Ako su svi članovi porodice nacrtani veoma blizu, bez velikih razmaka, ili se čak drže za ruke, dete možda doživljava svoju porodicu kao povezanu, sigurnu i blisku.
Ponekad ovakav crtež ne govori samo o tome kako se dete trenutno oseća, već i o tome kako bi volelo da se oseća. Deca često na papir prenose svoje potrebe i želje, a ne samo stvarnost.
Kada je jedna osoba izdvojena
Ako su svi članovi porodice zajedno, a jedna osoba stoji sa strane, okružena praznim prostorom, vredi zastati i razmisliti.
Možda dete tu osobu trenutno doživljava kao manje prisutnu ili udaljeniju. Ako je upravo ono nacrtalo sebe odvojeno od ostalih, moguće je da na taj način izražava osećaj usamljenosti, nerazumevanja ili potrebe za većom povezanošću.
Naravno, jedan crtež nije dovoljan za zaključke, ali može biti dobar povod za razgovor.
Kada su mama i tata na suprotnim stranama
Neka deca nacrtaju mamu na jednoj strani papira, tatu na drugoj, a sebe ili braću i sestre između njih.
To ponekad može odražavati način na koji dete doživljava odnos svojih roditelja. U periodima kada su roditelji veoma posvećeni deci, dete može sebe doslovno videti „između“ mame i tate. U nekim porodicama, tokom perioda konflikta ili razdvojenosti roditelja, ovakav raspored se takođe može pojaviti.
Važno je posmatrati crtež u širem kontekstu porodičnog života, a ne izdvojeno.
Kada dete nacrta sebe daleko od svih
Ako je ostatak porodice okupljen u sredini papira, a dete sebe smesti na ivicu ili u ugao, to može biti jedna od iskrenijih poruka koje nam crtež šalje.
Možda se trenutno oseća izostavljeno, usamljeno ili kao da nema svoje mesto u porodičnoj dinamici. To ne znači da roditelji zaista zapostavljaju dete, već da je to način na koji ono u tom trenutku doživljava svoju svakodnevicu.
Kada je dete „stisnuto“ između dve osobe
Ponekad dete nacrta sebe veoma blizu dve figure, gotovo bez prostora između njih.
Takva blizina može govoriti o osećaju sigurnosti, zaštite i pripadanja. Međutim, u nekim situacijama može ukazivati i na to da dete oseća da je „između“ dve osobe ili dve strane, posebno ako u porodici postoje nesuglasice.
Zato je važno posmatrati i izraze lica, položaj figura i celokupnu atmosferu crteža.
Kada između svih postoje veliki razmaci
Ako svaka figura ima mnogo prostora oko sebe i niko nije nacrtan u kontaktu sa drugima, moguće je više različitih tumačenja.
U nekim porodicama to jednostavno odražava doživljaj da svako ima svoju samostalnost i prostor.
U drugim slučajevima može ukazivati na osećaj emocionalne udaljenosti ili nepovezanosti.
Posebno je korisno obratiti pažnju ako se način crtanja značajno promenio u odnosu na ranije crteže.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Kako posmatrati dečji crtež?
Najveća greška koju odrasli mogu napraviti jeste da jedan simbol protumače kao sigurnu potvrdu nekog problema.
Dečji crteži nisu psihološki testovi niti postavljaju dijagnoze. Oni predstavljaju jedan mali prozor u dečji unutrašnji svet i mogu biti početak razgovora, a ne njegov kraj.
Mnogo je korisnije pitati dete:
- „Ispričaj mi ko je sve na crtežu.“
- „Šta ovde radite?“
- „Kako se oseća ova osoba?“
- „Zašto si baš ovde nacrtao/la sebe?“
Odgovori koje dete daje često govore mnogo više od samog crteža.
Crtež ne pokazuje kakva porodica jeste, već kako je dete trenutno doživljava
To je možda i najvažnija poruka koju roditelji treba da zapamte.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
Jer ponekad ono što dete još ne ume da kaže – nacrta.
