O meni
Ja sam trostruka mama, a pored svoje svake godine imam oko 1500 dece koju zovem mojima. Po obrazovanju sam pedagog koji veruje u moć obrazovanja, u moć promene. Iako veoma cenim svoju struku, nikada nisam verovala da se svi odgovori – a pogotovu odgovori o podizanju jednog bića mogu naći isključivo u knjigama. Radim u školi i imam čast i privilegiju da upoznajem toliko divne dece koja me svaki dan nauče nešto novo. To nešto novo mi pomaže da rastem i kao mama, da svojoj deci budem bolja.
Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?
Prvi put sam postala mama sa navršenih 28 godina. Moja devojčica je bila dugo čekana, planirana. Nikada neću zaboraviti to ushićenje, taj nalet radosti kada sam ugledala to malo biće. Ne volim izraze koji su kliše, ali mene je majčisntvo ispunilo kao ni jedna uloga pre toga. To ne znači da sam bila uvek sigurna u sebe, u svoje odluke. Trebao je da prođe jedan dobar period da se „konstituišem“ kao roditelj. Posebno što živimo u zajednici i trebalo mi je dosta dugo da se i sebi, ali i svom okruženju pokažem da znam šta radim/pa čak i kada to nisam znala, ali sam želela da verujem u to.
Drugo dete donelo je novu dimenziju mom životu. Pored, naravno duplo više obaveza donela je i bogatsvo različitosti. Moja mlađa devojčica je bila življa, okretnija, zahtevnija. Morala sam da se prilagodim, da promenim svoja očekivanja, da se naučim strpljenju.
Kada sm rodila treće dete bila sam mnogo sigurnija u svoje roditeljske odluke i to mi je na neki način donelo olakšanje, iako je obaveza sada bilo trostruko više. Volim da citiram jednu koleginicu koja kaže: „Mislim da bi svaka majka trebala prvo da rodi treće dete“ misleći upravo na to roditeljsko samopouzdanje koje vam daje luksuz da stvarno uživate u opuštenom majčinstvu.
Sada su moja deca velika, uglavnom samostalna. Volim u šali da kažem da su „samoodrživa“, ali znam da sam im još uvek potrebna. Naravno, na sasvim drugačiji način koji opet od mene traži da rastem i menjam se kao mama.
Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u u 20/30/40-im?
Neka istraživanja kažu da postoji taj optimalni period za uspostavljanje veze sa detetom a to su rane dvadesete. Sa druge strane, savremeni život stavlja pred mlade žene mnoge imperative pa se malo sve to pretvara u neku trku. U tridesetim, mlade žene su već delimično ostvarene i nekako se tu otvara prostor za zrelo majčinstvo. Sa četrdeset žene uglavnom znaju šta žele, a šta ne žele. Imaju luksuz da budu opuštenije i upravo je to najveća dobit za dete. Ipak, ne bih bila potpuno komotna da kažem da je ovo jedino ispravno gledište jer kako kaže jevrejska poslovica: „Čovek planira, a Bog se smeje“. Vrlo često stvari ne ispadu onako kako smo planirali, ali to ne znači da je to obavezno loše.
Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?
Moj petogodišnji sin je došao sa filozofskim pitanjem: „Kako ljudi znaju da kad umreš odeš na nebo?“ Odgovorim mu da postoji jedna knjiga koja se zove Biblija u kojoj su neki stari ljudi napisali. Pitanja idu dalje: „A kako oni to znaju ako se niko ko je otišao na nebo nije vratio?“, počnem tu da vrdam a on kaže: „Dakle mama, nemaš pojma!“
Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?
Ne postoji univerzalan odgovor na ovo pitanje. Najlepše je kada se desi onda kada osetimo potrebu za tim – ni prerano, ni prekasno. Dodala bih da je važnije pitanje „Zašto“ nego „Kada“. Ako se odlučite da imate dete najvažnije da to bude iz isključivo autentnične potrebe za tim. Ne zato što to očekuje vaša/njegova majka, ili zato što sve vaše prijateljice imaju bebu pa nemate više zajedničkih tema, ni da bi dokazali svom partneru da ga volite. Odluka o majčinstvu treba da bude vaša.
Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?
U roditeljstvu sam najviše naučila o sebi. Ko sam ja? Šta sve mogu da podnesem zarad onih koje volim? Na šta ne pristajem? I pod kojim uslovima.
Najvažnije je uvažavanje svakog člana, ukoliko nije naravno ugrožavajuće za druge ili njega samog. Kao roditelj smatram da je najvažnije preuzeti odgovornost za svoje roditeljske greške. Time postižete najvažniju stvar – gradite odnos sa svojim detetom. Zatim , učite ga da je OK pogrešiti i ako nešto naučimo iz tog iskustva ono je bilo značajno. Ljubav je potrebna, ali ona često nije dovoljna: Postoji mnogo porodica koje kada bi ste pitali, podrazumevalo bi se da postoji ljubav u porodici, a da ona ipak ne funkcioniše na način da se svaki član oseća dobro.
Detinjarije već šest godina organizuje kulinarske radionice sa Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, na temu đačke užine i doručka, sa ciljem da se deca uključe u spremanje hrane i počnu zdravije da jedu. Kakva je situacija u vašoj porodici po ovom pitanju?
Nažalost, moja porodica i ja smo imali jedno ružno zdravstveno iskustvo. To nas je samo učvrstilo u nameri da vodimo računa o ishrani. Istina, tome doprinosi i ovaj trend na društvenim mrežama u kojima se promoviše zdrava ishrana. Najstarija ćerka je vegetarijanac, pa to ponekad zahteva malo kombinovanja obroka. Pošto su već veliki, sami prave svoj užine a učestvuju i u pripremanju zajedničkih obroka .
Ovo me niste pitali
Danas svi imaju da kažu nešto na ovu temu, postoji mnogo knjiga o roditeljstvu. Nikad više stručnjaka za vapitanje a mi u problemu. Mislim da su roditelji ponekad više zbunjeni svim tim idejama o tome kako vaspitati decu, da se osećaju sve nesigurniji i nesigurniji u svojoj roditeljskoj ulozi. Naravno da nam je svima cilj da odgajamo zdravo, bezbedno i veselo dete, ali „nemojte da pogodite cilj, a promašite sve ostalo“. Uživajte u svojoj deci, u svom majčinstvu.
Izvor: Detinjarije.com
