Mnoga deca doživljavaju senzorno preopterećenje jer su okružena s previše sitnica, izbora i informacija, a jednostavnim pristupom roditelji mogu značajno da smanje svakodnevni stres deteta, što na kraju dovodi do srećnije i uspešnije dece.
Zamislite detinjstvo bez detinjstva, prebukirani raspored već u šestoj godini života – jahanje, tenis, plivanje, ritmička gimnastika, engleski, francuski…
NIKO ne sme da kaže: “To nije moja briga, došla je nevaspitana, to je trebalo roditelji da je nauče…” Trebalo je, ali nisu… i šta ćemo sad?
Nije lako biti rob, a mi plaćamo da nam decu stavljaju u tu poziciju. Pazi šta želiš, može da ti se ostvari. Ne kaže se džabe: KUPIO igrača.
Uopšte se ne sećam da su me kroz školovanje upozoravali na ovakve opasnosti, a učila sam fiziku i hemiju do nivoa gađenja na školu.
Ne, ne pije vodu priča su roditelji ovakvi, onakvi. Deca su u vrtiću i školi po 5 – 8 sati. Ako su nevaspitana i neobrazovana itekako je i sistem kriv.
Nismo se dogovorili kako se ponaša PRAVI muškarac, pa zahtevamo da se Bred Pit po potrebi pretvori u Ibrahimovića, pa u Rokija, ali, ipak da bude vukovac i razume se u filozofiju.
Zato što ih je neko polustručan ubedio da su dečije greške direktno i neopozivo povezane sa njihovim greškama.
Za Detinjarije Jelena Holcer govori o tome kako je danas biti dete a kako roditelj, kao i šta možemo da učinimo da bolje “čitamo” svoju decu.
Koji su vaši izgovori što dozvoljavate da deca provode 6 sati dnevno pred ekranom i što dozvoljavate da gledaju ovakve stvari?
