Dete nije problem, iako njegovo ponašanje ponekad jeste. Kako postaviti granicu, razumeti šta se događa i pomoći detetu da postupi drugačije — bez etiketa i bez odustajanja od odgovornosti.
“Neka deca ne biraju sport prema tome šta drugi očekuju od njih, već prema tome gde se osećaju slobodno, prihvaćeno i radosno. Jer igra ne pita ko si, koliko si brz, da li si dečak ili devojčica i hoćeš li jednog dana osvojiti medalju. Ona samo želi da se igra.”
"Traženje pomoći je prvi, ali često i najteži korak. Na žalost, ovaj korak je toliko težak da se mnoga deca nikada ne odvaže na njega. Zato, umesto da čekate da vam se dete poveri vi preuzmite inicijativu." - napominje Jelena Holcer, pedagog
Bar me poslušajte pa mu svaki dan recite da biste ga isto voleli i cenili i vi i vršnjaci i rodbina i bez 50 radnih sati nedeljno i uz dvojku umesto medalje.
Kada vam dete kaže da „mrzi školu“, ne morate se odmah zabrinuti. Pedagozi objašnjavaju da je normalno da se deca povremeno žale, bilo da im je dosadno, da se osećaju neshvaćeno ili se bore s društvenim odnosima u razredu.
Porodični crtež može da pokaže kako dete u jednom trenutku vidi, zamišlja ili doživljava svoju porodicu. Ali to nije fotografija stvarnih odnosa, niti je svaki nacrtani detalj skrivena poruka.
Dobitnik Nagrade publike, uz priznanja namenjena polufinalistima, dobiće i dodatnu novčanu nagradu od 300.000 dinara, a ime pobednika biće saopšteno 8. oktobra na svečanoj ceremoniji dodele Nagrade „Prosvetitelj“.
Nekada su roditelji informacije o ocenama, izostancima i ponašanju deteta najčešće dobijali na roditeljskim sastancima, tokom individualnih razgovora sa nastavnicima ili od samog deteta. Danas im je veliki deo podataka o školovanju dostupan putem esDnevnika.
