Kopaonik. Dolazimo na rođendansku proslavu. Na proslavi je stotinak ljudi. Kao i uvek dolazimo na vreme. Poštujemo tuđe i cenimo svoje vreme.
Primećujem da smo retka vrsta. Svi ostali kasne. Što su bogatiji i „važniji“ sve više kasne.
Lepota kada dođeš prvi je što vidiš sve ostale i što ti ostali, ako žele i imaju kulture, moraju da se pozdrave sa tobom.
Lagano pristižu.
Stiže jedan moj prijatelj koji je od onih što poznaje sve živo i mrtvo, znate takve likove, ne promiče im ništa… osim njihovog života.
„Vidiš ovaj ti je pun para“, reče mi u poverenju.
„Ovaj ti je glavni za projekte“ reče za sledećeg.
„Ova, ona ti je švalerka od ovog što ima puno para.“
„Ovaj ti je najjači čovek, on može da ti završi šta god poželiš“…
I tako se lista nastavlja, za svakog po etiketa. Pitam se: koja li je moja? Ipak došao sam pre njega pa valjda ostadoh „neraspoređen“.
Fasciniralo me je da su samo dva faktora merilo današnjeg uspeha.
Jedan je, pogodićete lako, novac. Ko ima para vredi. Ko nema-ne vredi.
Drugo je status. U državnoj, privatnoj, izmišljenoj, kakvoj god firmi, ali da se nešto pitaš, da možeš da nešto završiš, da „imaš kombinacije“…Da si namazan/a. Da si broj 1. Numero uno.
Bogatstvo po današnjim merilima znači G klasa ispred lokala i Rolex na ruci, ako se ne vidi iz aviona, kada uđeš u lokal, da si bogat – džaba ti sve. Žene prate napumpanim sisama i napućenim usnama, barbi gold Rolexima i haljinama „la estrada“
Status, opet po istim merilima, znači „snašo se“, „ljigav je, ali pliva“, „ne volimo da ga vidimo, ali je uticajan“... „Trebaće nam taj čovek“…
Često se setim omiljenog mi izraza iz crnogorskog opusa: Čojstvo i junaštvo…. Junaštvo je jasno… ali čojstvo? Gde je to nestalo? Možda se i ti pitaš.
Uglavnom – ovi bogataši sa statusom ga nemaju.
*opasno je što i ja sada dokazujem svoj status, izjavom da ga nemaju, smatrajući da sam bolji od njih. Ipak samo kažem – Ne vređam 🙂
Iz mog ugla: Bogatstvo je što nas je 15 godina staro fordovo magarence izvezlo lagano do 2000 metara iznad mora. Malo smo se gđa i ja držali za ruke usput… Ipak kada se parkiramo pored novog mercedesa ljubav prestaje da bude u prvom planu… Barem kod onih što vide samo spolja.
Ljubav je kao kad se malo upiškiš. Niko ne vidi, a tebi lepo toplo.
Bogatstvo je što nam ne zvoni telefon nedeljom i što imamo novca za sobu u kojoj ćemo biti sami… vi što imate malu decu znate koliko to vredi u G klasama.
Bogatstvo je što smo zajedno zaključili da smo se mnogo promenili… Smejemo se našim izjavama od pre 10 godina… Bogati smo.
Iz mog ugla status: Ovo još uvek teško prihvatam. Status je nekako spoljašnji odraz. Šta kažu drugi… hm kažu: „Kralju. Ti si ovo, ti si ono…“ laskaju…to me plaši iskreno. Kada mi kažu „Ti si najbolji.“ stresem se… još kada mi kažu i od koga sam bolji….ozbiljno se zabrinem. Moj dobri Artur od familije Šopenhauera je znao da kaže:
Bogatstvo je kao morska voda, što je više piješ, sve si žedniji, isto važi i za slavu.
Odavno ne igram statusne igre. U igrama statusa uvek postoji pobednik i poraženi. Sve više shvatam da to nije moja disciplina. Kada bolje razmislim, verujem da je Novak upravo postao broj 1 zbog shvatanja da ne igra protiv drugih, čak ni protiv sebe. On igra za sebe.
Igraj za sebe.
Koliko je prosto, složićete se. Kao i sve jednostvne stvari na svetu ovo uopšte nije lako. Zato se čitavog života borimo protiv…i to toliko jako da više kao narod ne umemo da se borimo za sebe.
Ne pokušavam da menjam narod, za mene je bogatstvo nešto drugo, pazim se da me status ne zaslepi i igram za sebe… a ti, ti kako želiš.
Biće nam bolje kada sami budemo bolji.
Srećan utorak svakome ko diše, čim to možeš, možeš i mnogo više.
Johny – sopstveni 🙂
Prijavite se na besplatni newsletter na
https://subscribepage.io/bajkautorkom
Nikola Petrović Johny je autor popularnog bloga i instagram profila “Sasvim digitalno” i kreator E-booka “Kako uspešno voditi Instagram” koji vam može pomoći da vaše ideje proširite i do vašeg hobija napravite biznis.
Izvor: Detinjarije.com
