Naučna istraživanja objavljena od strane Američkog udruženja psihologa (APA) pokazuju da adolescenti koji prisustvuju verskim službama sa jednim ili oba roditelja češće imaju veći osećaj blagostanja, dok romantični partneri koji se mole za svoje „značajne druge“ doživljavaju veću posvećenost vezi.
Ovo su neki od rezultata studija objavljenih u dva posebna dela časopisa APA Journal of Family Psychology®, koja istražuju kako duhovna verovanja ili ponašanja jačaju generalno srećne brakove i kako duhovno i/ili versko usmerenje osobe može uticati na funkcionisanje njenih članova porodice.
„Ove studije predstavljaju nastajuće područje nazvano ‘relaciona duhovnost’, koje se fokusira na načine na koje različiti parovi i porodice mogu da se oslanjaju na specifična duhovna verovanja i ponašanja u različitim životnim aspektima, i na koji način ih to motiviše da stvaraju, održavaju i transformišu svoje intimne odnose“, objašnjavaju Anet Mahoni, doktorka psihologije sa Univerziteta Bowling Green i Anamari Keno, doktorka psihologije sa Univerziteta Wayne State, koje su uređivale posebne sekcije u decembarskom i oktobarskom izdanju časopisa (2014). „Nadamo se da će objavljivanje ovih članaka podstaći više istraživanja o načinima na koje religija i duhovnost mogu pomoći ili naškoditi odnosima između parova i porodica, i da će podstaći više interakcije između psihologije porodice i psihologije religije i duhovnosti.“
Evo kratkog pregleda studija objavljenih u časopisu Journal of Family Psychology na ovu temu:
- Posmatrajući tri generacije, istraživači su utvrdili da majke imaju najkonstantniji pozitivan uticaj na verski život svoje dece „jer su socijalizovane da prenose ključne vrednosti, verovanja i prakse kroz generacije, i zato što prihvataju norme ženskosti koje podržavaju takvu ulogu.“ Takođe, bake i deke, posebno bake, igraju značajnu ulogu u verskoj socijalizaciji unuka u afroameričkim porodicama, prema ovom istraživanju.
- Jedna studija pratila je afroameričke žene sa niskim prihodima koje su bile glavne starateljke dece u uzrastu od 8 do 12 godina i živele su u sredinama sa velikim stepenom kriminala. Utvrđeno je da su doživljavale niže nivoe stresa u vezi sa roditeljstvom ukoliko su ispoljavale egzistencijalno i/ili versko blagostanje.
- Prema istraživanju koje je analiziralo podatke o 5.739 mladih tokom 15 godina, prisustvovanje verskim službama sa jednim ili oba roditelja u kasnom detinjstvu povezano je sa većim psihološkim blagostanjem kako deca odrastaju. „Iako prisustvovanje službama sa roditeljima možda ne odražava verska uverenja samih mladih (jer možda nemaju izbor da prisustvuju), to može pomoći u povećanju osećaja povezanosti adolescenata kako sa svojim roditeljima tako i sa širom verskom zajednicom“, smatraju autori studije.
- Adolescenti koji imaju pristup verskim resursima imaju manji rizik od upuštanja u zloupotrebu supstanci u cilju suočavanja sa strogim roditeljima i slabom samokontrolom. „Verska pripadnost može imati potencijal da umanji uticaj visokog nivoa stresa koji je povezan sa iskustvom strogog roditeljstva i poboljša zdravlje i blagostanje adolescenata u porodicama koje nisu dobile pomoć socijalnih službi i službi za mentalno zdravlje po pitanju problema zloupotrebe supstanci kod adolescenata ili roditeljskog zlostavljanja“, napisali su autori.
- Mladi koji su imali jače veze sa Bogom bili su manje skloni unutrašnjim problemima prilagođavanja, ali samo ako su njihove majke koristile religiju kao način suočavanja sa problemima.
- „Molitva usmerena na partnera“, u kojoj se jedan partner moli za dobrobit drugig, povećava doživljaj posvećenosti vezi „U praktičnom kontekstu, ovo ukazuje da je molitva korisna za odnose tako što povećava kvalitet veze za osobu koja moli, pa može da bude korisna dopuna drugim aktivnostima za poboljšanje veze“, napisali su autori. Međutim, oni upozoravaju da ne preporučuju molitvu za sve parove, već samo za duhovne parove koji već praktikuju molitvu.
- Što više duhovne intimnosti parovi izjavljuju da dele, to bolje rešavaju svoje konflikte. Dodatno, parovi koji su svoj brak smatrali svetim imali su pozitivnije bračne interakcije. Ocene parova o njihovoj duhovnoj i intimnosti bazirale su se na tome koliko često su otkrivali svoja duhovna verovanja, pitanja i sumnje jedno drugom, i slušali podržavajuće jedno drugo u vezi sa duhovnim izjavama. Nije bilo važno da li su supružnici bili pripadali radničkoj klasi ili su bogati profesionalci sa visokim obrazovanjem – rezultati su bili isti.
- Prema ovom istraživanju, među starijim parovima (prosečne starosti 71 godina), percipirana svetost njihovih dugogodišnjih unija predviđala je zadovoljstvo brakom kako kod muževa tako i kod žena. Kada su supruge izjavile da doživljavaju svoj brak kao ispunjen svetim karakteristikama, to je obično predviđalo da će i oba supružnika reći da su više zadovoljni. Autori pretpostavljaju da saosećajna ljubav može pružiti motivaciju parovima da se stvarno brinu jedno o drugom, minimizirajući emocionalne troškove koji su tradicionalno povezani sa pružanjem visokih nivoa nege u kasnijim godinama života.
Priredila: Jovana Papan
Izvor: APA / Detinjarije.com
