Porodica Tošić u vreme pandemije odlučila je da se iz Beograda trajno preseli u selo Kremna. Vikendicu su pretvorili u dom za njih jedanest.
„Bio sam golman. Pokojni tata je govorio da sam hteo da imam fudbalski tim, ali da sam stigao samo do golmana. Sad smo jedan mali fudbalski tim, pravoslavni. Damjan, Kozma, Milica, Kasijana, Urošica, Maksim, Sofija, Nektarije i Emilija. Ovo je najveće bogatstvo„, priča otac Uroš Tošić.
Majka Anita Tošić kaže da, kada su bili mlađi, bilo je teže, ali da je lakše kada su porasli.
Najstariji sin Damjan navodi da je mlađe čuvao, pazio, uspavljivao i presvlačio. „Kao najstariji sve sam prošao. Sada imam i pomoć, imam i zamenu“, ističe Damjan
Ćerka Kasijana Tošić prepričava kako izgleda jutro u njihovoj kući. „Doručak, prvo postavimo sto, pa posle sudovi i rasklanjanje„, kaže Kasijana.
Milica Tošić navodi da je uvek zanimljivo, bude i haosa i gužve dok trajanje spremanje, ali kašnjenja.
Detinjstvo na selu
Najstariji i najmlađi članovi velike porodice Tošić ne kriju zadovoljstvo što žive u kraju koje krase prirodne lepote.
„I u školi imam baš dobre drugare„, priča Nektarije Tošić. Maksim Tošić ističe da igraju fudbal, dok je Sofiji zanimljivo sankanje i sneg.
Kozma Tošić pak kaže da mu ne pada na pamet da se sele iz sela.
„Majkama bi značila penzija“
Zbog podizanja dece, Anita nije mogla da se zaposli, pa su podizali porodicu najviše zahvaljujući Uroševim prihodima, kao fudbalskog radnika.
„Majke koje imaju više od petoro dece, a nemaju pomoć, značila bi im penzija“, naglašava Anita.
Uroš Tošić ističe da brzo prođu godine uz decu kada porodica nema zdravstvenih problema.
Anita i Uroš tvrde da nisu definitivno zaključili broj ukućana. Za sebe kažu da su moderna pravoslavna porodica, u kojoj deca odrastaju uz molitve, igrice na kompjuteru i sve što čini srećnim detinjstvo.
