Đovani ima 14. godina i dolazi iz Milana. Na turi je sa roditeljima i starijim bratom koji razume prirodu posla turističkog vodiča i sve što to podrazumeva, za razliku od Đovanija.
– Kada se vratim kući trebalo bi da napišem sastav – gde sam bio preko raspusta, šta sam sve video, novo naučio i koga sam upoznao. Nastavnica mi je rekla „ako nemaš nešto lepo da kažeš bolje je da ćutiš“. „Ćutanje je zlato“. Priznajem to mi teže ide.
Kada putujemo u kofer treba da spakujemo pozitivne misli i malo vedrine.
Kaže da hoće da čuje lepe stvari i o tome da čita. Lepe misli treba da budu važan deo svakodnevice i da u ljudima tražimo njihovu pozitivnu stranu.
– Šta ćeš ti da pišeš?
– Pisaću o šahistima sa Kalemegdana, njihovom izrazu lica kao da žive neki paralelni svet, to mora da je interesantno kada znaš da igraš šah.
O time kako vlasnici pasa ne drže pse na povocu već ih puštaju da trče po parku.
Da znaš da ću o tebi da pišem, opisaću tvoj šešir, ogrlicu i kako voliš vesele boje. Kladim se da ne voliš crnu boju. Primetio sam da ovde žive visoki ljudi verovatno zbog toga ste dobri u košarci. Sećam se onoga čoveka što se drao i ljutio u restoranu. O njemu neću da pišem. On jadan nije znao da kanališe svoj bes i ponašao se kao neko dete. Ja sam se nekada tako ponašao kada sam bio mali, to sam prevazišao, jer to je razlika između zrele i nezrele osobe.
Ti moraš da dođeš u Milano, ja ću sve da ti pokažem kao i ti nama. Odvešću te na vidikovce, tamo sam bio sa mojim razredom. Ali tamo nećemo ići kada je loše vreme, onda se vidi samo smog. Čekaćemo sunčan dan. Odvešću te u botaničku baštu. Tamo ćeš biti oduševljena i tvoje oči će biti pune lepote, prizor je nestvaran zbog usklađenosti zemlje i neba na jednom mestu. Nikada ne bi verovala da je to u jednom gradu. Ja znam gde se jede najbolja pancerota u Milanu. To je blizu moje škole. Tamo je uvek veliki red kao kod vas kada smo čekali za burek. Burek mi se više sviđa. Ne znam da li ću o tome da pišem. Razmisliću. Vaš jogurt mi se mnogo svideo, o tome ću pisati sigurno. Ovog leta deda me je vodio na pecanje, dugo smo čekali da riba zagrize. On mi je rekao da se tako uči da budemo strpljivi. Ja baš to ne razumem da čekaš ceo dan, ali neka mu bude. Valjda on zna bolje.
Posle ovog putovanja idemo na more. Tamo ćemo sedeti na plaži pred zalazak sunca, gledati u more i slušati zvuk talasa. Kao prošle godine. Mama kaže da je to zadovoljstvo kao kada piješ aperitiv. Nemoj nikome da kažeš, ja sam probao aperitiv. Neka to bude tajna.
Dođi u Milano, ne znam da li ću moći da budem sa tobom ceo dan kao ti sa nama jer moram u školu, ali ću se potruditi da ti ne bude dosadno. Samo ti dođi.
Izvor: Maja Rogan
