Bebisiterke i do 60.000 dinara, roditelji na listama čekanja i po više meseci

Bebisiterke ili dadilje traže se preko preporuke, oglasa, privatnih agencija ili u Bebi servisu, čiji je osnivač Grad Beograd.

Ilustracija: Freepik

Ko će da čuva decu dok su mama i tata na poslu? Ovo pitanje je za mnoge roditelje postalo prava noćna mora, jer je tokom epidemije virusa korona drastično povećana potražnja za bebisiterkama.

Istovremeno, kako piše Euronews Srbija, ponuda nije pratila potražnju i smatra se da je za potrebe roditelja u Srbiji – mala.

Ne samo da nije jednostavno pronaći pravu osobu za ovaj posao, već su potrebni čelični živci i mnogo strpljenja da se čuvanje dece organizuje tako da svima odgovara, a da pritom ima dovoljno novca u budžetu porodice. Od stručnosti bebisiterke, broja dece, zahteva roditelja i drugih karakteristika zavisi i cena koja se danas kreće od 300, 400 dinara po satu, do mesečnih plata između 45.000 i 60.000 dinara.

Slađana Radak, majka troje dece, ima već 10 godina iskustva sa bebisiterkama. Stvari su se u koroni dodatno zakomplikovale zbog zatvorenih vrtića i ograničenih socijalnih kontakata.

“Celo tržište je nekako eksplodiralo. Veća je potražnja, nego što je ponuda. Mi nemamo tu sreću da imamo ‘baka servis’ i u tome smo od samog starta. Suprug i ja imamo poslove i karijere kojima želimo da se bavimo, ali ne nauštrb porodice”, kaže Radak za Euronews Srbija.

Bebisiterke ili dadilje traže se preko preporuke, oglasa, privatnih agencija ili u Bebi servisu, čiji je osnivač Grad Beograd.

U Bebi servisu kažu da ne mogu da zadovolje sve potrebe roditelja i da se nekada čeka i po više meseci.

“Ne možemo da zadovoljimo sve potrebe, mi imamo liste čekanja, porodice to znaju, prijavljuju se unapred. Čeka se i par meseci, ponekad i više na dadilju”, kaže za Euronews Srbija Ruzmilka Đotunović, direktorka Bebi servisa.

Testiranje za kandidate

Da bi se zaposlile u Bebi servisu kandidatkinje prolaze logičke i psihološke testove u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Zatim, pre potpisivanja ugovora, sledi dodatna selekcija u Bebi servisu, a najzad i u samoj porodici.

“Tražimo formalno minimum srednju stručnu spremu, iskustvo u radu, da osoba poznaje određene faze i razvojne karakteristike, da poseduje određene veštine, komunikativnost, da ima afinitete prema tom poslu, i onda takve kandidate i angažujemo”, naglasila je Đotunović.

Roditelji kažu da je njima važno da je osoba koju angažuju posvećena deci, odgovorna.

“Važno je da osoba bude fokusirana, da joj misli nisu negde drugde, da dete nije samo neka usputna stavka i da ta osoba ne provodi tu vreme onako – popunjavajući neki svoj angažman. Iz jedne prisutnosti u porodici razvijaju se zaista neki dublji odnosi i ta osoba postaje član porodice”, priča Slađana Radak.

Precizno definisati prava i obaveze

Kao i svako tržište u razvoju, i ovo je nedefinisano i zato puno oscilacija. Rešenje je, slažu se svi, u što preciznijem definisanju prava i obaveza, kako porodice, tako i dadilje.

“Postoje državne i privatne agencije, koristili smo usluge obe, ali je sve zaista bilo prepušteno slučaju, da li ćete imati sreće da nađete nekog ko je dobar, ko će da se posveti deci i porodici, neki su davali i više od toga”, naglašava Radak.

I zahtevi porodica mogu da osciliraju te u Bebi servisu kažu da oni sve poslove formulišu kroz ugovore.

“Tačno u ugovorima je predviđeno šta je opis posla dadilje”, naglašava Đotunović.

Osim različitih znanja i veština, vrlo je važno da konkretna porodica i dadilja dele sličan sistem vrednosti, jer se radi o vaspitanju deteta, a danas deca sve više vremena provode sa dadiljama.

Izvor: 021

Podeli tekst: