Na našu veliku radost, čini se da se vraćamo jednostavnom, vraćamo se sebi i prirodi.
Dr Gordon Njufeld poručuje:
Povežite se, odmorite se, igrajte se… pustite svet i sve fantastične prilike koje se nameću kao put ka uspehu. Sve je to lepo, ali to su mrtve stvari.
Napravite prostor emocijama, bez njih mi nismo zaista živi.
Ostaje pitanje da li znamo šta je povezanost koju preporučuje simpatični gospodin Gordon?
Da li smo je istinski osetili, ako možemo da je nazivamo „atačment“ ili smo je kroz knjige upoznali? I kako neko, ko nikada nije osetio neverovatnu snagu pripadanja da je pruži svom partneru ili detetu?
Okreni,obrni… kada smo mi dobro i deci je sa nama dobro.
To nam je prvi zadatak, tu se sve teorije slažu.
Dakle, u pričama o roditeljstvu krećemo sa pitanjem ispred ogledala: „Kako si? Pomoći ću prvo tebi da budeš dobro“.
Stići do autentične, neopterećene, nenaučne, neopisive… prirodne i lake povezanosti je posledica zrelosti, zdravlja, podrške, prihvatanja, sujete pod kontrolom, samosvesnosti, osvešćenosti, topline, dodira sa emocijama…
U taj osećaj neuslovljenog pripadanja stajemo celi mi.
Mnogi će to čudo ubiti trkom za ocenama, medaljama, prosecima, poslovima, automobilima, pozicijama, statusima…
Igra bez smisla je dečiji vazduh i hrana. Vratimo im je.
„U roditeljstvu cemo biti frustrirani i osecacemo se krivim, ali to je u redu“ kaže Gordon na predavanju koje je organizovala Fondacija Novak Đoković.
Potrebno je pojednostaviti proces roditeljstva, poručuje. Danas smo i od igre napravili obavezu.
Šteta koju smo naneli je možda velika, ali „nikada nije kasno za popravku“, poručuje iskusni psiholog, tata petoro dece i deda sedmoro unučića.
Autor: Detinjarije.com
