Postoje meseci koji sa sobom nose posebnu energiju, a jun je svakako jedan od njih. To je mesec kada se priroda nalazi u svom punom sjaju, kada su dani sve duži, a vazduh miriše na raspust, slobodu i avanturu. Nije ni čudo što se za decu rođenu u junu često kaže da u sebi nose vedrinu, radoznalost i toplinu ovog posebnog perioda godine.
Svake godine 1. juna obeležava se Svetski dan zaštite dece, dan koji nas podseća da svako dete ima pravo na bezbedno detinjstvo, obrazovanje, zdravstvenu zaštitu, igru, ljubav i priliku da razvije svoje potencijale.
Vremenom uče da su emocije nešto što treba kontrolisati ili sakriti, a ne razumeti. Ali emocije ne nestaju – one samo nađu drugi izlaz. Najčešće kroz ponašanje koje odraslima izgleda „problematično“.
Njihov zvaničan motiv za preterivanje krije se u tvrdnji „One čuvaju ono najdraže što imamo, našu decu“, ali se u pozadini, pokazaće se, nalazi još ponešto, uglavnom dodvoravanje učiteljicama i vaspitačicama.
“Mala škola” je u početku bio mali cilj, možete reći nešto i ne toliko značajno, ali za mene je to bilo vetar u leđa, pokretač, jer moja ideja prepoznata i podržana od tolikog broja ljudi.
Predškolsko vaspitanje je do sada, po dokumentu iz 2006. godine, bilo isključivo priprema za školu. Procenjeno je da je to preozbiljno, i da bi predškolci trebalo da uče uz igru.
Pravilnik o ishrani predškolaca koji je u aprilu stupio na snagu, predviđa da sva deca u vrtićima Srbije jedu isto, osim ako zbog zdravlja ili verskih ubeđenja ishranu ne moraju da koriguju. Kako to funkcioniše (ili ne) u praksi?
Grickalice, slatkiše i sokove roditelji više ne mogu da unose u vrtiće, a na jelovniku u obdaništima nema ni kikirikija, morskih plodova i gaziranih pića.
Da bi se pozitivno razrešila kriza srednjih godina, koja može negativno da se odražava i na seksualnost, neophodno je da se okrenete sebi i da se zapitate gde grešite.
